Најновије

НЕЗАПАМЋЕНЕ ЦЕНЕ ПОВРЋА СКАЧУ ЗБОГ СУШЕ: Лук је скупљи од банана, а најгоре тек следи! 34 одсто скупље него пре годину дана!

Несташица воде и суше све чешће погађају Србију, те то оставља велике последице по пољопривреду, тако је тренутно лук скупљи од банана, а ово лето очекује се слабији принос житарица и уљарица.

Кванташ (Фото: Јутјуб)

Суше у Дунавском региону, којем припада Србија биле су 2012, 2015, 2017. и 2018. године, а исто се очекује и ове, трећи пут заредом, што никада није забележено. Мониторинг суше Републичког хидрометеоролошког завода Србије каже да су ове године сушом највише погођена источна и јужна Србија, као и Војводина, стручњаци сматрају да су последњи кишни дани поправили ситуацију са дефицитом падавина, али не и отклонили постојећи проблем. Минуле зиме и ове године купце је тако дочекала никад виђена ситуација до сада да килограм лука плаћају колико и банане, више од 150 динара, док и за кромпир морају да издвоје више од 100 динара.

- Уништена нам је скоро половина засађених усева, што је знатно утицало на цену. Лук је прошле године једноставно иструлио у земљи јер није било падавина. Знам да је људима мука када морају да купују лошији лук него прошле године, а да за то плате и четири пута већу цену, али просто га нема. Слично је и са кромпиром, који је барем дупло скупљи. Сада је пала киша таман када је кренула сетва, што је добро, само да тако настави, али дугорочне прогнозе нису обећавајуће - рекао је Душан Лесковац повртлар из Бачког Петровца.

Дефицит падавина, од октобра прошле године до марта ове године био је најизраженији у Војводини. Током фебруара и марта пало је између 15 и 25 литара по метру квадратном и пшеница је остала гладна. Експерт за стрна жита проф. др Мирослав Малешевић напомиње да је кључни проблем у томе што је суша умањила ефекте прехрањивања азотом, тако да "побољшање временских прилика не може надокнадити насталу штету".

Информације РХМЗ и подаци о засејаним површинама говоре да је јако угрожена пшеница на око 190.000 хектара, од чега је око 127.000 хектара у Војводини. Средње угрожена пшеница је на око 140.000 хектара, а мање је угрожена на површинама од око 190.000 хектара.

По истраживањима Удружења "Жита Србије", у зависности од парцеле, потенцијал приноса у односу на претходну годину мањи је за неких пет до 35 одсто. Просечан род пшенице могао би бити мањи за 20 одсто него прошле године.

- Треба бити објективан и рећи да је прошла година по приносима пшенице била рекордна, па и ако ова буде за 20 одсто мања, то ће бити на неком петогодишњем просеку. До пре пет дана суша је била основни проблем, читава Србија је била под јаком или средњом сушом. Но, киша је падала неколико дана и то је још увек бројка испод просечних падавина, али је добро дошла пшеници, јечму и уљаној репици. Да ли ће се пројекције тих 20 одсто мањих приноса повећавати или смањивати, зависи од падавина наредних месеци - рекао је Вукосав Саковић, директор удружења, додајући да је до 2012. било уобичајено да сваке пете године имамо сушу. Но од те године, она нас погађа сваке две године.

Лето 2017. најсушније

Екстремна суша забележена је 2012. године на већем делу територије Србије, а затим три године после поново смо имали интензивну сушу, умерена до екстремна регистрована је у јулу и августу. Лето 2017. године било је једно од најсушнијих и друго најтоплије икада до сада у Србији. Екстремна суша покривала је већи део земље. Сличне временске неприлике настављене су прошле и ове године.

Ко жели да у комерцијалне сврхе направи фотографију у Парку природе Стара планина, убудуће ће за то морати да плати 2.000 по дану. Прочитајте ОВДЕ још детаља.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост

Urbancube