Најновије

Европа је талац руско-америчког нуклеарног рата, а сат судњед дана откуцава! Ево шта се догађа

Распоређивање америчког нуклеарног оружја у Европи неће гарантовати Американцима да некажњено седе с оне стране океана, пише интернет портал полузваничног руског телевизијског војног канала Звезда.

Илустрација (Фото: Јутјуб)

Немачки политичари су након распада Уговора о пројектилима средњег и кратког домета (ИНФ) почели да размишљају о америчком нуклеарном оружју у Европи. Социјалдемократи из владајуће немачке “Велике коалиције” су створили посебан одбор за оцену става странке о спољној политици и безбедности у новом окружењу.

Где је “специјално оружје”

Сједињене Државе директно не потврђују нити негирају постојање свог тактичког нуклеарног оружја у иностранству. Ипак, признају да “специјално наоружање”, што је званично име за нуклеарне пројектиле и бомбе, држе у Немачкој, Италији, Белгији, Холандији и Турској. На овај или онај начин се америчко тактичко нуклеарно оружје налази у Европи од средине ’50-их. Пентагон и амерички сателити у НАТО пакту су сматрали да је коришћењем авионских бомби, муниција за артиљеријске системе и ракета кратког домета могуће пружити асиметрични одговор у случају локалног сукоба против земаља тадашњег Варшавског пакта, које су имале предност у конвенционалном оружју.

Тако је 1954. усвојен стратешки концепт НАТО пакта “Штит и мач”. Американци су своја тактичка нуклеарна оружја највероватније поставили на, с њихове тачке гледишта, подручја главног напада совјетских трупа, у Немачкој, Холандији и Белгији. Јужни бок НАТО-а у Турској био је покривен пројектилима средњег домета, што је, успут речено, био разлог за почетак Карипске кризе 1962. године.

Стручњаци верују да је највећи број америчких тактичких нуклеарних оружја у Европи био распоређен почетком ’70-их. Максималан званичан број ових оружја је на континенту био око 7300.

1983.године, као одговор на распоређивање ракетног система средњег домета “Пионеер” РСД-10, Сједињене Државе су почеле да користе ракете средњег домета “Персхинг-2” и пројектиле “Томахавк” с нуклеарним бојевим главама, које су распоредили у Британији, Италији, Белгији, Холандији и Немачкој.

Смањење ракета у Европи за постављање нових

Крајем ’80-их. је број америчких тактичких нуклеарних оружја у Европи почео да опада, чему је много придонео и Уговор о уклањању пројектила средњег и кратког домета, који је недавно постао семе још једног раздора између Москве и Вашингтона.

Према директиви председника Клинтона је почетком 2000-их у Европи и Турској остало 480 америчких нуклеарних бомби, од којих је 300 намењено америчким авионским снагама, а 180 авионским снагама земаља домаћина. Администрација Џорџа В. Буша почела је да повлачи нуклеарна оружја из Велике Британије и Грчке. Године 2004. је смањен арсенал у Немачкој.

Данас у Европи и Турској има око 200 нуклеарних бомби типа Б-61 с укупним капацитетом од 18 мегатона. Налазе се у подземним складиштима шест ваздушних база: Бучел (Немачка) – више од 20 комада, Авиано и Геди (Италија) – 70 до 110 комада, Клејне Брогел (Белгија) – 10 до 20 комада, Волкел (Холандија) – 10 до 20 комада и Инкирлик (Турска) – 50 до 90 комада. За лансирање ових бомби на мете би требало да се користе авиони Ф-15Е, вишенаменски борбени авиони Ф-16 и ловци-бомбардери Торнадо ГР4.

Пре неколико година се сазнало да Сједињене Државе намеравају да распореде нове бомбе Б61-12 у Немачкој, које имају системе за навођење с повећаном прецизношћу напада. Изгледа да ће серијска производња почети 2020. године. Према мишљењу стручњака, повећана тачност и промењива снага надограђених бомби може повећати вероватност да ће се руководство НАТО пакта одлучити на ограничени нуклеарни рат.

Такође је познато да су Американци почели да производе нуклеарне бојеве главе W76-2. Прва серија би требало да буде пребачена војницима до краја фискалне 2019. године, која се у Сједињеним Државама завршава 30. септембра.

Игор Коротченко, главни уредник руског часописа Национална одбрана, верује да су бојеве главе овог типа намењене спровођењу ограниченог нуклеарног рата у Европи.

“Сједињене Државе их развијају за ту сврху. То значи да заправо разматрају могућност борбених деловања НАТО пакта против Русије, укључујући подршку савезничких стратешких нуклеарних америчких снага, посебно њихове морнаричке компоненте, када се из подморница могу гађати мањи циљеви или групе руских војника”, рекао је војни стручњак.

Према његовом мишљењу, употреба таквих бојевих глава доказ је смањења прага употребе нуклеарног оружја.

“Вашингтон ограничени нуклеарни рат у Европи сматра реалном опцијом. Они ће се борити на страној територији користећи америчко нуклеарно оружје, што је изузетно опасно”, сигуран је Коротченко.

Према његовим речима, за то су везани планови Сједињених Држава које су након напуштања Уговора ИНФ поставиле нападачка оружја на подручје Естоније, Летоније, Литваније и Пољске, циљајући Русију  као мету првог напада.

Равнотежа снага више није оно што је била

Уопштено, готово главни аргумент алармантних стручњака је растуће непријатељство између Русије и НАТО пакта. Сат “Судњег дана” показује 23:58. Обичан Немац на улици вероватно у поноћ не сме бити у близини војних база, где би ратни авиони с нуклеарним бомбама у случају покрета били заустављени руским Искандерима. Сличан осећај тескобе обухвата и људе у другим европским земљама које су постали таоци и потенцијалне жртве америчке доктрине ограниченог нуклеарног рата на страној територији.

Доктрина се темељи на локалном нуклеарном нападу без такозване “неприхватљиве штете” по саме САД, која би уследила у случају пуног рата с употребом стратешког нуклеарног оружја.

Американци су одлучили да се глобална катастрофа може избећи употребом “нуклеарног оружја мале снаге”. И то не против цивилних циљева, него против командујућих места, ракетних система, ваздушних и поморских база, војних складишта и група војника. Према Пентагону би то непријатеља највише подстакло да се суздржи од напада на америчке цивилне центре.

Припреме за такав ограничени рат трају већ дуго. Од распоређивања елемената америчког противракетног одбрамбеног система у Европи и формирање појаса земаља које се граниче с Русијом с непријатељски настројеним режимима.

Међутим, америчка доктрина ограниченог нуклеарног рата би мање или више била обећавајућа све док је домет тактичког нуклеарног оружја такав да може напасти руску војску, а искључује се могућност гађања Сједињених Држава.

До сада се равнотежа снага озбиљно променила. Сада је готово читава територија Северне Америке унутар опсега не само стратешких, чија се употреба не сме ни догодити, него и тактичких нуклеарних оружја Русије. То је уверљиво демонстрирао председник Владимир Путин током прошлогодишњег и делимично у недавном обраћању Савезној скупштини.

Празно место није свето

Очито је да САД неће моћи да спроведу мали “победнички” нуклеарни рат само у Европи. Њихови градови, индустријска средишта, логистичка чворишта и инфраструктура су готово беспомоћни против руског “нуклеарног оружја ниског напона”.

Русија је доказала да се начело гарантованог међусобног уништавања протеже и на тактичко нуклеарно оружје. Јер, чак и у случају локалног рата у Европи, руске бојеве главе ће узвратити ударац не само концентрацијама непријатељских трупа на линији фронта, него и центрима за доношење одлука на америчком континенту.

Али то није оно што брине немачке политичаре. Они се брину да ће Немачка у сваком случају бити збрисана с лица земље, једноставно зато што ће Американци с територије њихове земље почети нападе на “стубове руске одбране”.

Тачно је да ће Европа у том случају постати бојно поље с очитим и врло тужним последицама, а бојиште након победе, као што је познато, припада пљачкашима.

Донедавно Американци нису марили за страхове Европљана. Али након што су схватили да не могу седети по страни, пробудила се нада да ће се ствари променити на боље.

“Наши геополитички противници покренули су нови крсташки рат против Русије, увлачећи своје европске сателите у вртлог рата. Али очито неће бити могуће потпуно збунити Европљане. Без обзира на то колико руског председника оптуживали за милитаризам, он заправо има врло важну хуманитарну функцију на глобалном нивоу. Наиме, оштра реторика Владимира Путина је усмерена на очување крхког мира утемељеног на здравом разуму и тривијалном осећају самоодржања”, закључује војни стручњак Џејкоб Саботин.

Шешељ се обратио Бошку, у студију сви попадали од смеха: "Ако треба млатићемо се!" Споменуо и бурек! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА