Били су помислили – и сам Гваидо и они који га из Вашингтона `наводе на циљ` - да им је кренуло добро. Чак су били објавили да је венецуеланска армија – коју су позвали да изађе на улице и збаци Мадура – „направила прави избор“. Другим речима: да прелази на страну Гваида.
Међутим, брзо се показало да од преврата неће бити ништа.
Пучисти су стартовали у 7 ујутро, по локалном времену (13 по београдском).
Гуаидо је пола сата раније напустио амбасаду Колумбије и стигао у близину авио-базе Ла-Карлота код Каракаса. Био је окружен људима у униформама и објавио да почиње „завршна фаза операције Слобода“.
Око њега је било око 70 бивших припадника оружаних снага Венецуеле. Били су наоружани.
Уследио је покушај продора према Мадуровој резиденцији Мирафлорес, али су били заустављени и блокирани на ауто-петљи Алтамира. Одбили су да положе оружје, а када је то – након два сата преговора – постало коначно јасно, уследио је напад Мадуру лојалних `безбедњака` сузавцем, што је било довољно да се та мини-војска преда.
Венецуеласнки `амери` успели су једино да ослободе из кућног притвора опозиционог лидера Леополда Лопеса за којег се тврди да има „Обамину харизму“, у сваком случају је много популарнији међу локалним либералима од Гуаида.
Непосредно пред употребу сузавца, Гваидо је америчким медијима тврдио да је на његову страну прешла „већина припадника армије“.
Побуна је, међутим, била фактички бескрвно угушена до подне. Једино је група младића, која се постепено повећавала, покушавала да пробије ограду авио-базе.
Убрзо је Мадуро објавио да су војни врх земље и оружане снаге остали верни „датој заклетви, Уставу и законитом руководству земље“.
Западни медији су, иначе, објавили да је на страну Гваида прешао генерал Франсиско Јанес Родригес, начелник `стратешког штаба ратне авијације`. Међутим, то је само делимично тачно јер је Родригес приступио Гуаиду још у јануару и отада „прешао у илегалу“.
Осим тога, Родригес и није био генерал из главног шпила јер су „стратешки штабови“ по родовима војске Венецуеле формирани да буде задовољена сујета оних високих официра који више нису могли да напредују или су пали у немилост.
„Стратешки штабови“ немају никакав утицај на командовање и планирање операција.
У суштини, Гваидо је покушао да изведе удар осмишљен још у јануару. У том плану је централна тачка база Ла-Карлота која и није права војна авио-база јер је део међународног аеродрома Каракаса.
По плану, после њеног азузимања требало је да уследе напади на Мадурову резиденцију и војне базе око главног града.
Такође: све је (по плану) требало да буде готово за највише три дана.
Све је за њега кренуло другачије и неповољно. Стога је нејасно шта ће бити од његових демонстрација против Мадура које је најавио за 1. мај.
Данас ће бити митинг, али – Мадурових присталица. Њих је на окупљање позвао популарни други човек режима Диосдадо Кабељо.
Остаје да се види: хоће ли се Мадуро и Кабељо одлучити за хапшење Гваида и Лопеса.
Из Вашингтона је већ стигла претња: „То ће бити прелазак црвене линије“.
Можда су Американци покушајем преврата само и навлачили Мадура и његову власт да пређу ту „црвену линију“…
Државни удар пропао – САД спремају инвазију на Венецуелу. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: fakti.org
