Први пут је нешто више рекао о свом сину Александру.
- Наговарао Александра да упише Војну академију. Ипак он је завршио школу резервних официра на Бањици. Он је резервни потпоручник српске војске, пешадија. Воли оружје и брже расклапа калашњиков од мене. Иначе ради у фирми која се бави оружјем - поносно је рекао Лазански.
Присећајући се какве су понекад лажи писане о њему сетио се догађаја за који мало људи зна.
- За мене су у хрватским новинама написали - Новинар на злочиначком задатку. Написали су да сам отео миг-29 и да сам њиме пилотирао а онда бомбардовао Задар.
- Зашто сте ми то урадили, јел знате да су ми родитељи остали у Загребу, питао сам Куљиша.
- Ми смо се Лазице мало зекили, на теби смо продали 50.000 комада више, рекао ми је.
А то што је некоме глава могла да одлети, то ником ништа... Срећа што је било пилота Хрвата који су још били у ЈНА, који су после пребегли у Хрватску, па су знали да ли је неко отео миг-29 или није.
Открио је и да има кућу у Словенији у коју радо одлази.
- Одлазим тамо, ту су ми корени по оцу. Тамо ми је и бака сахрањена. Одлазим тамо наравно... Па морам да платим воду и струју. Ако не платиш само ти је укину, па после да видиш кад треба нови прикључак да се плати - каже Лазански.
Говорећи о свом највећем професионалном успеху у новинарству, Лазански каже да оно што је он доживео ниједан новинар са ових простора неће доживети.
- Била је то зима 1988. Москва. Интервју са маршалом Јазовом, тада министром одбране СССР. Ја сам иначе 1982. имао интервју са маршалом Ахромејевом, начелником генералштаба па 1987. интервју са маршалом Куликовом, командантом Варшавског пакта. И те 1988, било је предвече... Децембар 1988. Ја у кабинету маршала Јазова а он ми каже:
- Да позовем Ахромејева и Куликова...
И дођоше и они.
С једне стране стола три маршала СССР, а са друге стране Лаза. То више нико са простора од Триглава до Вардара неће доживети - закључује Лазански.
Генерал Данфорд најавио - убедићемо Русију нуклеарним оружјем мале снаге. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир
