Најновије

Американци опет по свету лове фантомске „Путинове милијарде“

Питање условних „милијарди Владимира Путина“ одавно узбуђује велики број западних експерата. Али, кад водећи експерт познатог западног `труста мозгова` одједном почне да барата и сумама, које није могла да открије ниједна западна шппијунска служба, потребно је изближе погледати – како је тај до тих цифара дошао.

Путин (Фото: РИА)

Пише: Иван Данилов

Реч је о русофобу од каријере (у овом случају `русофоб` није дијагноза болести већ опис каријере) – којег све до данас из неких разлога представљају као `економисту` -  написао је чланак „Илузије путиновске Русије“. А тај текст је објавио утицајни амерички Атлантски савет (Atlantic Council).

Проценимо ипак прво његов ниво процена и мегаанализе:

„Укупни руски приватни капитал у иностранству се процењује на 800 милијарди долара. По мојој процени, откако је Путиново окружење 2006-те организовало пљачку, сваке године су успевали да се домогну 15-25 милијарди долара. То би – за цео тај период – могло да буде 195-325 милијарди долара, што је знатан део руског приватног офшорног капитала. Претпостављам да половина тога богатства припада Путину, што би значило да је његово чисто богатство између 100 и 160 милијарди долара. Природно, Путин и његови помагачи не могу да се наслађују својим богатством. Ствар је у власти. Ако и нису најбогатији, они се боје да не изгубе власт“.

Ово пише Андерс Ослунд, човек са диполомом који се на Западу сматра водећим стручњаком за постсовјетску економију и тржишне реформе. Експерт је америчког веома утицајног `труста мозгова` и веома га радо цитирају Bloomberg, Forbes и The Wall Street Journal. Зато је ово што је написао прави повод за наш оптимизам.        

Јер, са овим нивоом експертских процена у табору опонената – Хладни рат-2 највероватније ће се завршити у корист Русије.

Мистер Ослунд, као и многе његове колеге, бави се пропагандом заснованом на психолошким пројекцијама - уместо да се бави реалном аналитиком. Тачније:  пројицира своје комплексе на руску реалност.

Стиче се утисак је експерт Атлантског савета свој ланац закључивања поставио у складу са оним што би сам чинио кад би се домогао огромне власти: опљачкао би властиту земљу, све то изнео у офшорне зоне, половину од тога би задржао за себе и осећао би јаким момком чак и ако не би могао да тај новац користи.

Поражавајуће је што они који Ослунду плаћају за такве „анализе“ нимало не брину, а требало би због неколико околности.

Упркос тврдој уверености Ослунда и многих на Западу да постоје фантомске „Путинове милијарде“ – америчке специјалне службе, али не само оне, иако имају пуни приступ свим финансијским трансакцијама у САД, Великој Британији, Европској унији и у офшорним јурисдикацијама уападног света, те „милијарде“ нису успеле да нађу.

Може се претпоставити откуда Ослунду овакве представе: он је у Русији био „економски саветник“ у периоду 1991-1994. и очито не може да се помири са тим да земља – коју су покушали да дотуку, па и он у томе учествовао – почиње да враћа своје некадашње  геополитичке и економске могућности.

Најзабавније је што су западни експерти стопроцентно уверени да не постоје политичке фигуре без великог богатства скривеног у неком западном офшору и да, самим тим, нема политичких лидера  који се не могу бацити на колеха хапшењем или замрзавањем актива. На томе су се, међутим, већ више пута сами насанкали. не само поводом Русије.

Већ годинама безуспешно трагају за офшорнбим капиталима  венецуеланског лидера Николаса Мадура. Пропали су им и покушаји да на удицу `офшорних рачуна` ухвате Башара Асада.

Исти је случај и са  `офшорним богатствима“ Си Ђинпинга и мађарског премијера Виктора Орбана.

Американци и њихови савезници, укључујући и најпаметније главе вашингтонског естаблишмента, за протеклих 30 година су навикли да побеђују геополитичке опоненте помоћу три метода који су функционисали без грешке: конфисковања (или претње конфискацијом) офшорних рачуна припадника туђих политичких елита, „хуманитарних бомбардовања“ и „обојених револуција“ које се данас лако организују преко социјалних мрежа активирањем група локалних добитника америчког новца и грантова.

А када се Вашингтон суочи са земљом коју не сме да бомбардује, у којој не може да организује обојену револуцију и чију елиту не може да притисне помоћу западног финансијског система – покаже се да амерички експерти не само да нису у стању да ишта смисле, него чак и не покушавају.

Чак сматрају да је исправно и за њих корисно  да се увек изнова користе својом шемом која више не функционише.

Међутим, каже се да је безуме понављати исто са надом да ће дати другачији резултат. Ако се има у виду ниво западних експертиза – то је једина могућа оцена.

Никакве капитулације ДНР и ЛНР не може и неће бити! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: fakti.org

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост

Urbancube