Најновије

5 БАЛКАНСКИХ НАГАЗНИХ МИНА: Зашто је Брисел на ивици да направи историјску грешку на Балкану!

Због својих унутрашњих проблема, инертности, недовољне заинтересованости или немоћи, Европска унија би сама себи могла да направи озбиљан проблем када су у питању земље западног Балкана.

ЕУ и Албанија (Фото: pixabay. com)

Због њених неиспуњених обећања када су у питању датуми за предприступне преговоре, због одлагања датума чланства за неке од земаља, као и сталног охрабривања па обесхрабривања претедената за улазак у Унију могло би да дође до “историјске грешке”. Ови редови су најважнији закључци у недавно објављеној анализи угледног “Фајнаншел тајмса” која се бави односом ЕУ према Западног Балкану.

То што је ФТ приметио у својој анализи, Западни Балкан већ дуго осећа на "сопственој кожи". Свест да нема ни мира ни напретка у региону без европске будућности опомиње и Унију и балканске лидере.

Јер, уколико и даље процес проширења буде пратила динамика каква је сада или, ако се, у складу са француским најавама ЕУ одлучи да се најпре реформише, па тек онда крене у проширење, отворила би се опасност од пуцања балканских “нагазних мина” које би угрозиле како регион, тако и саму Унију. А мина има свуда - у Србији, Македонији, Албанији, БиХ, на готово читавој територији бивше СФРЈ...

Истовремено, ту су и "небалкански" утицаји, попут Кине, Русије и регионалне силе Турске. Ниједна од њих не крије претерано да има политичке амбиције на овом поднебљу, а све под плаштом пријатељства и економске сарадње, коју неки користе да се приближе ЕУ, а неки да Балкан од те исте ЕУ одговоре, свака из својих разлога.

"Жаришта" у региону

Слика не изгледа пријатно када се европска будућност стави под кључ - блокада решавања спора између Београда и Приштине која би отворила пут ескалацији сукоба, враћање ултранационализму у Македонији, распиривање идеје “велике Албаније”, ескалација различитости и проблема у БиХ и све већа доминација појединих светских сила на Балкану која би водила дестабилизацији и умањењу утицаја ЕУ. То су само неке од мина које би могле "експлодирати" уколико се Унија не пробуду. За сада, све ово је под каквом-таквом контролом, али је питање докле ће, и на који начин, то бити могуће.

- Од политичког пријема нових каднидата у ЕУ у последњих двадесетак година, мењали су се многи критеријуми, тако да се направила једна свеопшта папазјанија. Иако нису биле спремне, Бугарска и Румунија су примљене како би се спречио руски утицај. Земље Вишеградске групе, како су примљене, почеле су малтене да успостављају ауторитарне режиме. Хрватска је од пријема до данас значајно отишла уназад. Све заједно, толико је репова, који су Унији у исто време и упозорење, али намећу и питање шта чинити са оним што долази. Зато је француски председник Емануел Макрон заговорник реформе, па проширења, јер се једноставно дошло до крајње границе подношљивости - прича за “Блиц” директор Центра за регионализам Александар Попов.

Према његовим речима, сада је ситуација таква да су две групе земаља “на чекању” за пријем. У првој су Србија и Црна Гора које су највише одмакле, биле су охрабрене 2025. годином, али због очигледне резерве ЕУ, “постоји ризик да се не понови стара грешка, јер се ради о земљама где је урушена владавина права, институције, слобода медија, а када је реч о Србији у обзир треба узети и Косово”.

Претње "великом Албанијом"

Македонија, каже, “са пуним правом очекује да буде награђена за решавање вишедеценијског спора са Грчком, и због искрене намере да реконструише читаво друштво које је затровано национализмом и са урушеном владавином права”. Албанија опет очекује покретање преговора, али са друге страбне прети “великом Албанијом”, где су стални протести због корупције, урушене владавине права...”.

- Све то заједно, мого би да доведе до успоравања комплетног процеса пријема, што би разочарало многе грађане Балкана - прича он.

Када је реч о Србији, “омча око врата” је нерешено притање Косова у вези чега, каже Попов, “стално имамо шумове на везама, посебно што су САД утрчале на терен, што иначе чине где год процене да треба”. Осим тога, не треба занемарити утицај других великих сила, попут Кине, али и Русије која се “шири” на Србију, а преко Републике Српске и на БиХ. Није занемарљив ни утицај Турске на део Балкана где живе Бошњаци.

- Све у свему, разне су жеље и разни утицаји са чим ЕУ, изгледа, има проблем да се бори, јер испушта своје предворје и отвара простор за друге силе, а ствари се озбиљно компликују доводећи до регионалне нестабилности на и иначе нестабилном подручју. Уместо да регион води у правцу интеграција, ствари су сасвим другачије, и не би било толико изненађење да се у неком тренутку негде нешто “запали”. Ово је јеедан галаматијас, и право је питање како га разрешити без озбиљнијих последица - прича Попов.

"Награда" за Македонију

Како каже, ако изостане награда у виду отпочињања преговора за Македонију, то би могло да деморалише грађане, у Албанији може да дође до охрабрења тежњи за формирањем “велике Албаније”, а то она није локална прича, већ она која би могла да обухвати цео Балкан и постане једна “врло озбиљна игранка”.

- Када је реч о Србији, ми смо у међувремену без обзира на све ово могли да радимо на себи, али баш и нисмо, па бисмо могли да се запитамо: Куда иде наш брод, да ли заиста желимо у ЕУ, или су нам приштинске таксе један од алибија за нерешавање проблема - истиче Попов.

И докторанд Факултета политичких наука Стефан Сурлић каже да ситуација није сјајна, и да је непознаница шта ће се све дешавати, имајући у виду предстојеће изборе за Европски парламент.

- Не знамо какав ће исход бити нити колико ће регион убудуће бити у фокусу ЕУ. Не би било изненађење очекивати један летаргичан однос. Проблеми су разни, од низа отворених билатералних питања који постоје, као и да нема награде за она која су решена. Све то би довело до једног свеопштег одсуства перспективе, а онда не би било изненађење да се поолитички лидери самоорганизују, да једни према другима, налазе интересне партнере у окружењуу па и са ауторитарним тенденцијама, али и стране силе, одаљавајући се од Уније - прича Сурлић.

Русија, Кина, Турска...

Говорећи о утицају великих сила, он каже да је његов утисак да су ти интереси пренаглашени.

- Кине је интерес Балкан као “лука” за европско тржиште, а када је реч о Русији, више је посреди да дезавуише ЕУ. Ако све ово буде дозвољено, и ЕУ се тиме не буде бавила довољно, не би било немогуће да дође до некакве ескалације, од грађанских сукоба у Албанији, па и до етичких сукоба на северу Косова и Метохије. Жаришта би моглд да се отворе ако нема координације са стране - прича Сурлић.

Међутим, он истиче и другу страну приче - да не може глави кривац бити само и искључиво ЕУ јер демократски капацитет зависи од самих грађана и политичких елитам, а не искључиво од Уније. Како каже, “они формално могу да дају услове, а ми одлучујемо у каквим друштвима желимо да живимо”.

- Често се чује да би због изостанка чланства, Унија могла да понуди Балкану да буде дворише уместо неке отворене перспективе чланства, и да му се се превиђа дугогодишња чекаоница. Међутим, све и да је перспектива отворена, земље Балкана не показују спремност да реше проболеме, што би био терет за ЕУ и унутар ЕУ. Видећемо како ће прочи избори, каква ће бити нова администрација, али треба имати на уму да ни Балкан није “ баш одлична удавача” - закључује Сурлић.

Прочитајте ОВДЕ како би председници Америке прошли у Хашком трибуналу.

Извор: Блиц

Бонус видео

ЗАПАД ВРШИ НОВИ УДАР НА СРБЕ: После економије и медија ударили су нам на оно најсветије

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube