Пише: M.K. Bhadrakumar
Наравно, неочекивана издаја старог и драгог индијског пријатеља шокирала је Техеран. Према извештајима, индијска министарка спољних послова Суђма Сварај понудила је своје најбоље објашњење отишавши на турнеју и наводно обећавши да ће Делхи размотрити ситуацију након формирања нове влада “имајући у виду наше комерцијалне разлоге, енергетску безбедност и економске интересе.”
Ово је велики помак од индијског става да ће се само придржавати санкција УН-а. Ако је тако, Суђма није у надлежности да било шта уради. Шеф мора да одлучи, а он је заузет кампањом. У коначној анализи, ако Моди задржи своје место, то ће бити лукава одлука. Јер, Моди ужива у дивном пријатељству са три играча злогласног “Б тима” – Бенџамином Нетањахуом, бин Салманом (Саудијски принц), бин Заједом (принц УАЕ) – и опрезан је у вези са четвртим играчем, Болтоном (Трампов саветник за националну безбедност). Тим Б спонзорише пројекат Ирана, који се односи на ‘промену режима’ у Техерану.
Најгора ствар у вези с индијском издајом је да је међу три највећа увозника иранске нафте – Кина, Индија и Јапан – једино Индија та која је посустала под америчким притиском. За Модијеву владу, која тврди да је “снажна”, такво кукавичко понашање је срамотно.
Једноставно речено, стратешко разумевање које је настало током историјског састанка између Модија и иранског председника Хасана Роханија у Уфи, Русија, на маргинама самита СЦО, у мају 2019. године, испоставило се да не значи ништа. Техеран је дужан да размисли о искреношћу руке пријатељства коју му је Моди пружио.
Да се присетимо, Индија је део трилатералног Меморандума о разумевању, заједно са Ираном и Авганистаном, с циљем да се у развој коридора Шабахар-Хајигак инвестира најмање 21 милијарда долара, укључујући 85 милиона долара за развој луке Шабахар од стране Индије.
Ово укључује кредитну линију од 150 милиона долара од Индије за Иран, осам милијарди долара за индијски индустријски инвестицијски пројекат у посебној економској зони Шабахар, 11 милијарди долара за пројекат гвожђа и челика Хајигак који је додељен индијским компанијама у централном Авганистану и две милијарде долара обавеза Авганистану за развој пратеће инфраструктуре, укључујући изградњу пруге Шабахар-Хајигај.
Железничка пруга Шабахар-Хајигај има потенцијал да прошири трговинску разноликост повезивањем са 7.200 км дугачким транспортним коридором Север-Југ. Индија ради на повезивању са Европом и Турском – и широм Русије, повезујући се са Р297 аутопутем Амур и транссибирском магистралом. Поред тога, планирана пруга Херат – Мазар-и-Шариф обезбедиће да се државе централне Азије, преко луке Шабахар, повежу са индијским тржиштем.
Лука Шабахар такође представља једини начин да Индија развије директан приступ својој бившој ваздушној бази у Фаркору у Таџикистану. Мишљење стручњака је да ће пут Шабахар резултирати смањењем трошкова испоруке од 60 одсто и смањењем времена испоруке од Индије до Централне Азије за 50 одсто.
Индијски медији цитирали су владине изворе који кажу да је усаглашеност са америчким санкцијама против Ирана цена коју је Вашингтон тражио од Индије у замену за подршку у Савету безбедности УН-а, за проглашење Масуд Азара као глобалног терористе.
Ипак, то је неправедна веза с обзиром да Азарово проглашење није заслуга само САД-а. То су били колективни напори у којима су Британија и Кина вероватно одиграле кључне улоге поред неких веома ефективних, билатералних преговора иза сцене између Делхија и Пекинга. Американци су увек спремни да се изјасне као одговорни када се нешто добро догоди – и увек постоји индијски хор који је превише жељан да понови тако озбиљне тврдње.
Заиста, „шира слика“ уопште није охрабрујућа.
Прво, Вашингтон је појачао притисак на Индију да уклони “претерано рестриктивне препреке за приступ тржишту” америчким производима – цитирам америчког министра трговине Вилбура Роса који је одржао говор у Њу Делхију прошле седмице. Рос је поновио оптужбу председника Доналда Трампа да је Индија ” царински краљ ” и запретио је Индији “последицама” ако на америчке тарифе одговори контра тарифама. Рос је дрско предложио да Индија може да балансира трговинским бројкама већом куповином америчког оружја.
Па, шта имамо овде? Делхи је поклекао пред америчким диктатом у вези са санкцијама Ирана, што ће наравно на индијску економију утицати веома лоше, док су САД у исто време агресивно захтевале да Индија отвори своје тржиште за амерички извоз. Зашто влада Модија не може да да приоритет економским проблемима Индије?
Друго, Трампова администрација окомила се на Индију како би се одрекла система противракетне одбране С-400 и усагласила се са америчким санкцијама против руске индустрије оружја. У извештају у Хиндустан Тајмсу пише да би САД очекивале да ће Индија уместо тога купити ракетне одбрамбене системе ТХААД и ПАЦ-3 као алтернативе за С-400. Али ови амерички системи су далеко скупљи и још увек нису на истом нивоу као напредни систем С-400.
Очигледан је, као и у случају са Ираном, покушај САД да искомпликује односе између Индије и Русије присиљавајући Модија да се повуче из договора са председником Владимиром Путином у вези са куповином система С-400.
У међувремену, појавио се још један извештај да се под америчким притиском Индија прикључила поморској вежби под руководством САД-а, у Јужнокинеском мору, са америчким, азијским савезницима Јапаном и Филипинима. Док су САД, Јапан и Филипини дугогодишњи савезници, повезани војним пактовима, Индија није део никаквог савеза. Ипак, Индија је учествовала у вежби у спорном Јужнокинеском мору . Амерички државни секретар Мајк Помпео има симпатичан израз за то – “повезивање”.
Тема која се покреће у свему томе је да стратешке везе Индије са Ираном, Русијом и Кином долазе пред изазов Вашингтона. Али велико питање је како то да Вашингтон гледа на Модијеву владу као на„снажну“ ако ц́е она бити направљена из таквих кукавичјих потеза? Да ли су владајуће елите толико снажно повезане са Американцима? Нема једноставних одговора.
Американци спремају Хрвате за рат против Срба, дају им 60 "бредлија". Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
