Најновије

ИРАН БЛИЖЕ АТОМСКОЈ БОМБИ НЕГО ИКАДА: Ево колико Исламској републици треба да добије најмоћније оружје и ко је снабдева сировином!

Иран може да направи атомску бомбу за мање од годину дана ако то жели, изјавили су стручњаци из области нуклеарне физике. Истраживачи Заједничког Института за нуклеарна истраживања (ЈИНР) у Дубни кажу да су иранске резерве уранијума довољне за израду бомби.

Иран (Фото: Јутјуб)

Међутим, сама хемијска компонента није довољна, јер су потребни и детонатори и компактни омотач. Све то, истичу стручњаци, Иранци још увек немају, због чега нису могли да направе атомску бомбу.

Елнар Бајназаров наводи, у свом тексту који је објавио руски лист Известиа, да је шеф Одбора за међународне послове Већа Руске Федерације Константин Косачев изјавио како неће допустити Ирану да поседује нуклеарно оружје. Такође је нагласио да ''две земље сарађују искључиво на развоју енергије која се примјењује у мирољубиве сврхе''.

''Према последњем извјештају Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) о Ирану, проведеном у фебруару, укупне резерве уранијума у земљи износе 202,8 килограма'', додаје Бајназаров.

Штавише, удео уранија обогаћеног до 3,67 одсто (граница која је постављена "нуклеарним споразумом" и сматра се довољном за мирољубиву употребу у нуклеарним електранама) износи 149,4 кг од укупних резерви. Према ИАЕА-у, сва иранска нуклеарна постројења подлежу строгој контроли стручњака организације.

''За производњу атомске бомбе, према речима Игора Голутвина, главног истраживача у Заједничком Институту за нуклеарна истраживања (ЈИНР) у Дубни, потребно је уранијум обогатити на најмање 90 одсто'', пише Бајназаров.

Према мишљењу овог стручњака, Иран, захваљујући својим индустријским капацитетима и резервама уранијума то може да учини. Поред тога, објашњава овај научник, ''постоје бржи начини за израду атомске бомбе''. Истиче да није потребно користити уранијум, јер и плутонијум може бити прикладна алтернатива. ''Међутим, колико сам упућен, Иран сада нема резерве овог елемента'', појаснио је Голутвин.

Аутор текста додаје да Иран, према речима физичара и инжењера Ендруа Озаровског, ''не мора користити само уранијум или плутонијум за израду бомби, већ да може користити и потрошено гориво из нуклеарних електрана''.

Стручњак наглашава да ''упркос томе што ће супстанца бити знатно слабијег квалитета и да да бојеве главе неће бити тако компактне, Иран би у овом случају могао произвести атомску бомбу за мање од годину дана. Заправо, то би у било којој напредној лабораторији на европским универзитетима потрајало неколико седмица у доступности материјала''. Овај стручњак додаје: ''Ако земља има довољно капацитета, а при томе мислим на центрифуге, онда неће имати никакве проблеме да покрене свој нуклеарни пројекат у року од годину дана''.

Бајназаров у тексту цитира речи Озаровског како ''за производњу једне атомске бомбе маса обогаћеног уранијума треба да буде већа од 50 кг. У том случају, материја мора бити у чврстом стању. Осим тога, израда бојеве главе не зависи само о технички могућностима. Нуклеарна направа се не састоји само од пуњења. Потребно је још много ствари. Заиста се надам да Иранци немају приступ тим технологијама'', рекао је овај научник.

Судбина иранског нуклеарног пројекта зависиће о томе ко ће наставити опскрбљивати Иран сировинама за обогаћивање уранија у индустријским размерима, рекао је Игор Голутвин, наводи аутор у свом тексту. Важно је подсетити да је Иран близу Казахстана, који заузима друго место у свету по количини уранијума.

У фебруару 2017. године шеф Иранске организације за атомску енергију Али Екбер Салехи изјавио је да ће његова земља у периоду од три године купити 950 тона концентрата уранијума из Казахстана. Гаљмзан Пирматов, председник управе националне компаније Казатомпром, најавио је у децембру продужење уговора за опскрбу Ирана уранијом до 2020. године, под условом да земље које су гаранти Заједничког свеобухватног акцијског плана (ЗСАП) то дозволе.

Аутор појашњава да не треба подцењивати амбиције Казахстана на светском тржишту уранија. Ова земља ће у августу покренути Светску банку за ниско обогаћени уранијум, где ће бити смештено 90 тона ове материја као светска резерва под контролом ИАЕА.

Истовремено, казахстанска страна наглашава да се уранијом може користити само у мирољубиве сврхе. Сједињене Америчке Државе још увек нису имале значајан утицај на Казахстан како би зауставио снабдевање Ирана. Међутим, како то пракса показује, само је питање времена када ће до тога доћи. Односно, у случају да Техеран одлучи да повећа куповину ниско обогаћеног уранијума, мала је вероватноћа да ће Вашингтон бити срећан због тога.

Аутор даље наводи да Израел има довољно искуства с уклањањем ''непожељних'' нуклеарних објеката. Тако је 1981. године, током изненадне војне операције израелске ратне авијације, познате под именом ''Операција Опера'', израелски борци су уништили ирачке нуклеарне реакторе Осирак и прошли некажњено.

У 2007. години агенти Мосада су провалили у компјутере представника сиријске организације за ненуклеарну енергију у Бечу и сазнали поједине детаље везано за нуклеарни реактор у фази изградње у Деир ал-Зоуру. Као резултат тога, Израел је је у септембру 2007. године извео нападе на пометнути реактор и у потпуности га уништио.

Аутор додаје како је Израел, према проценама Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ), до 2010. године већ акумулирао 0,8 тона плутонијума, што би било довољно за производњу 100-200 нуклеарних бојевих глава. Поред тога, то је једина земља у региону која није усвојила конвенцију о успостави зоне без нуклеарног оружја на Блиском истоку.

Адлан Маргојев, шеф руског програма за неширење нуклеарног оружја, објашњава да се Ирану не жури да направи атомску бомбу, с обзиром на то да постоји верско-правна децизија врховног вође Исламске Републике, Алија Хаменеија из 2013. године у којој се наводи да је израда атомске бомбе у супротности с нормама ислама и да је Иран ни на који начин неће произвести, наводи аутор у свом тексту.

Такође, свих 14 инспекција које је провела ИАЕА доказале су да Иран нема нуклеарно оружје. Осим тога, сателитски снимци су потврдили да не постоје никакве активности на том пољу.

Маргојев је изјавио да тренутни капацитети Ирана допуштају овој земљи да изради атомску бомбу, јер је за производњу једне бојеве главе потребно око осам килограма плутонијума и око 25 килограма уранијума.

Иранска амбасада у Русији није одговорила на захтев руског листа Известиа да коментарише ово питање. И поред тога, Косачев је нагласио да Москва неће допустити Ирану да има нуклеарно оружје.

Према речима Косацхева, Русија снажно подржава спремност Ирана да сачува Уговор о неширењу нуклеарног оружја (НПТ) и наставит ће своју сарадњу с Ираном на пољу мирољубиве употребе нуклеарне енергије. Такођер, раније инспекције су потврдиле да су у потпуности уклоњени сви аспекти нуклеарног програма који могу бити војног карактера и довести до израде атомске бомбе.

Косачев додаје да су Сједињене Америчке Државе и снаге које су подржавале повлачење из Заједничког свеобухватног акцијског плана (ЗСАП), примарни извор тих претпоставки. Њихов главни задатак је да прикажу како је немогуће преговарати с Ираном, објашњава.

У закључку, аутор текста наводи да нуклеарни споразум с Ираном потписан у јулу 2015. године обавезује Техеран да ограничи развој свог нуклеарног програма у замјену за укидање или олакшавање санкција уведених против Исламске Републике. Сједињене Америчке Државе повукле су се из овог споразума у мају 2018. године, тврдећи да Иран наставља да развија свој нуклеарни програм у тајности.

Као одговор на америчко повлачење, ирански предсједник Хасан Рохани упозорио је преостале потписнице нуклеарног споразума да у року од 60 дана морају доказати да договор није празна реч и да ће се, ако попусте под америчким притисцима, Иран повући из нуклеарног споразума.

Прочитајте ОВДЕ какав је то шокантан Трампов заокрет.

Курир.рс/Ал Џазира

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube