Помпезно најављивани Дани Капетана Лешија, стиче се утисак, не занимају баш много обичног човека у Великом Трновцу, родном селу терористе Ридвана Ћазимија, једног од команданата такозване Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, познатијег под овим надимком.
Ова четвородневна манифестација одржава се годинама уназад, а обухвата наизглед културне активности у Бујановцу и Трновцу, марш до места Гури гат, где је Ћазими убијен, фудбалску утакмицу на стадиону у оквиру ког се налази и спомен соба посвећена њему. Ове године по први пут биће одржана и Комеморативна академија у Дому културе у Бујановцу.
Озлоглашени терориста Ридван Ћазими, познатији као Капетан Леши, био је један од четворице команданта терористичке ОВПМБ и командовао 112. бригадом, која је извела највећи број напада на српске снаге безбедности током сукоба 2000/01 године на југу Србије. Код својих сународника има култни статус.
У оквиру плана за повратак Војске Југославије у Копнену зону безбедности, команданти терористичке ОВПМБ Шефкет Муслију, Ридван Ћазими - Леши и Мустафа Шаћири су 21. маја у Кончуљу, у присуству Шона Саливена, шефа канцеларије НАТО за Југославију, потписали споразум о мирној демобилизацији ОВПМБ. По том споразуму ВЈ је требало да уђе у сектор Б Копнене зоне безбедности до 31. маја 2001. године.
На свега два до три километра од последњих кућа у Трновцу налази се брдо Гури гат, што у преводу значи - црни камен. Терориста Ћазими је погинуо свега три дана након потписивања споразума, 24. маја 2001. године, баш на брду Гури гат изнад Великог Трновца. Убијен је снајперским хицем.
Његово убиство је до дана данашњег непознаница, јер по једној причи убиле су га српске снаге, а по другој у коју део Албанаца чврсто верује, убијен је од стране припадника свог народа и то, како тврде, из економских мотива.
Али оно што се сигурно зна је да је Ридван Ћазими учествовао у борбама на подручју Хрватске и БиХ ратујући против Срба, а борио се и у редовима тзв. Ослободилачке војске Косова, где је био под командом Адема Јашарија, једног од оснивача терористичке ОВК на Косову и Метохији, чију је слику држао у свом штабу у Кончуљу.
Уз Шефкета Муслијуа, Мухамеда Џемајлија и Мустафу Шаћирија командовао је ОВПМБ 1999-2001. године, учествовао у многим терористичким нападима и био шеф преговарачке делегације ОВПМБ у свим разговорима.
Међу терористима је био познат као капетан Леши. Био је задужен за сектор Центар ОВПМБ који је обухватао села Брезницу, Мали и Велики Трновац, Добросин, Кончуљ и Лучане око Гњиланског пута, који је кључни путни правац са југа Србије на КиМ. Команда његовог сектора је била у селу Велики Трновац.
Командовао је групом од 600 до 700 терориста која је извршила највише терористичких напада током сукоба на југу Србије. Пред крај сукоба најавио је да ће последњи предати оружје, али да ће га ипак предати. Тада је упозорио и да ће ОВПМБ “жестоко одговорити на сваку евентуалну провокацију од стране српских снага приликом уласка у Копнену зону безбедности”.
Велики Трновац је данас село са око 10.000 становника, и то Албанаца, али је до 80-их година прошлог века ту живело и доста Срба. У селу о томе сведочи црква посвећена Цару Константину и Царици Јелени, која је током године закључана, осим 3. јуна када се овде служи Литургија и одржавају литије.
Поред Трновечке реке, на путу за Гури гат, неколико стараца, под дудом одмара на мајском сунцу. На питања о терористичком команданту Капетану Лешију, на перфектном српском језику одговарају да “данас ништа не ваља, да је све политика и да се најбоље живело у Југославији”.
- На свету постоје само две нације, а то су добри и лоши, другог нема. Пре двадесетак година, када су овде били сукоби, било је много људи међу Србима и Албанцима, иначе да их није било, овде би било много страдања. У општини Бујановац живе добри људи, Срби и Шиптари, који су од како знам за себе радили и поштовали се. Доказ за то је ево ова воденица, коју су пре око једног века заједно подигли Србин из села Лопардинце и Албанац, одавде из Трновца. Њихови потомци су то наследили, али данас воденица ретко ради, јер се живи другачије, а некада су се у њој окретала четири воденична точка - сећа се овај Трновчанин.
И његов комшија, има само речи хвале за некадашњи живот у Југославији, када је радио као возач.
- Моја кућа, био је сваки паркинг од Ђевђелије до Марибора, возач сам постао захваљујући једном чвеку из Владичиног Хана, који ми је дао кола, како бих учио да возим. Кад год данас прођем кроз ово место, ја осећам велику захвалност и мило ми је око срца.
Некада смо овде садили дуван, продавали, сад то не може да се ради, трговали стоком, радили пољопривреду, углавном живели од свог рада. Боље овде неће бити док се не промене садашњи политичари, које год нације да су, јер сви су исти, ништа не ваљају за народ - указује још један старији мештанин.
Када говоре о терористи Капетану Лешију помињу само његове наводне хуманитарне активности, али не и учешће у рату, терористичке нападе, злодела и зверства због ког којих га Срби доживљавају као крвника. Сукоби од пре скоро 20 година међу Албанцима су створили култну личност од Ћазимија, судећи барем према понашању албанских политичара и њихових бирача.
Млађи Албанци у Великом Трновцу су углавном сушта супротност старијим мештанима. Нису баш пријатељски настројени за разговор на српском, углавном одбијају да говоре, уз мрке погледе и образложење да не знају српски језик. На помен терористе Лешија, кажу да је он за њих био велики јунак и херој, као и да ће му и ове године одати пошту. Нема куће у Трновцу која нема неког свог у Америци или Западној Европи. Већина младих одавде машта да и они оду на запад.
У среду 23. маја је почела манифестација, терористи Капетану Лешију у част, коју организује МЗ Велики Трновац.
У овом месту, стиче се утисак, да нема неке претеране еуфорије због тога. Споменик Капетану Лешију на улазу у село је велики, а околина око њега одржавана. На месту где ће се одвијати централни део манифестације, на стадионону ФК “Терноци”, убрзано се ради на опремању нових просторија спомен собе, музеја који је отворен 2012. године, где су смештене личне ствари терористе.
Ту се чувају лични предмети, униформа, албанска застава, део оружја и џип у коме је Ћазими убијен. После дуго година у припреми је нова и другачија поставка, јер се музеј из стадионског подрума сели у други део просторија, који излазе на улицу.
Ћазими је пре него што је преузео команду над 112. бригадом, познатом по нападима на српске снаге безбедности, радио као кројач у Бујановцу, где је држао и бутик. Прича се да је завршио Машински факултет у Приштини. Ћазимијева породица и даље живи у Великом Трновцу.
Ово село слови за центар трговине наркотицима на подручју Европе, па мештани у шали кажу да се такви "бизнисмени" могу видети ноћу, док дању иде само поштен свет. У Великом Трновцу куће и окућнице су углавном лепо сређене и уређене, као и улице, док на појединим местима нема канализације.
Лидери Албанаца са југа Србије званично не стоје иза организације манифестација, али се радо одазивају на позив организатора и подржавају одржавање култа убијеног терористе Ридвана Ћазимија. Представници локалне самоуправе Бујановца полажу цвеће на споменик у Трновцу и на брду Гури гат. Виђени су на свим дешавањима, на којима поједини садржаји знају да исмевају српске снаге безбедности, позивају на уједињење југа Србије са тзв . Косовом и стварање Велике Албаније.
Лазански побеснео као никад до сада. Погледајте ОВДЕ због чега.
Извор: Телеграф
