25-05-2019 09:39 Србија Друштво Видео

Битка на Паштрику, планини на граници Србије и Албаније, била је уз Кошаре кључна за заустављање копненог напада на Србију 1999. године. Позната и као операција "Стрела" ова битка трајала је од 26. маја до 10. јуна.

Паштрик(Фото: Јутјуб)

Током те две недеље, такозвана Ослободилачка војска Косова (ОВК), потпомогнута снагама албанске војске и НАТО, нападала је пограничне јединице Војске Југославије како би ослободила пут за пролазак терориста на подручје Косова и Метохије.

Српски телеграф дошао је у посед званичном документу УС "Ер форса" о бомбардовању 1999. Према тврдњама званичника у Вашингтону, истакнуто је да је југословенска артиљерија показала да је способна за велике војне акције, упркос тврдњама НАТО да након скоро 70 дана бомбардовања "трупе пате од несташице горива, губитка опреме и пада морала".

Амерички обавештајци пренели су да је офанзива почела из албанског села Круми, с упадом диверзантних побуњеника у близини источно од Клине.

- У само једном или два дана српске снаге су ослабиле побуњенике тако што су герилце затвориле и изоловале на горњим падинама планине Паштрик. Док је бомбардовање ослабило југословенске снаге, они су брзо кренули да граде три привремена моста преко реке Бели Дрим и добили су наређења да пуцају на све што се кретало. Након неколико дана тешке артиљеријске и минобацачке ватре на планини Паштрик, ОВК је била "претворена у пепео " - рекао је један од америчких обавештајаца.

Он је објаснио и да је југословенску војску тешко протерати када се стационира на одређени део територије.

- Тада југословенска војска уноси своје тенкове и артиљерију, којој је тешко супротставити се - стоји у извештају америчких обавештајаца.

Ове тврдње поткрепио је и званични документ УС "Ер форса".

- Упркос више од 250 летова НАТО авиона дневно, операција "Стрела" није дуго трајала, заглибила је после само три дана - потврдили су званичници Вашингтона.

Уз све ово треба додати да је покушај копненог пробоја на територију Србије покушан непосредно док су трајали разговори о примирју.

- Претпоставља се да су НАТО и шиптарски терористи тиме вероватно хтели да постигну неки војнички успех или да се постигне боља преговарачка позиција, али и да би се ОВК промовисала као некаква сила - прокоментарисао је генерала Божидар Делић, који је командовао одбраном Паштрика.

Премијера филма у недељу на РТС

"Ратне приче са Паштрика", други филм у копродукцији РТС и Војнофилмског центра Застава филм, телевизијску премијеру ће имати на Првом програму РТС 26. маја, на 20-годишњицу битке. О херојским борбама Војске Југославије у филму сведочи више од 30 саговорника, официра, војника, резервиста и добровољаца, припадника 549. моторизоване бригаде.

- Мислим да гледаоци нису знали шта се на Кошарама заиста дешавало, а ако нису знали како је било на Кошарама, тек ће се изненадити кад сазнају шта се дешавало на Паштрику - навела је ауторка филма Слађана Зарић и додала да се нада да ће гледаоци са истим интересовањем пратити и други део овог серијала.

Делић: Знам како је погинуо сваки војник

Тадашњи командант 549. моторизоване бригаде, сада генерал у пензији Божидар Делић говорио је за РТС о храбрости војника на Паштирку.

- Када непријатељ није прошао на Кошарама, знали смо да, ако непријатељи и НАТО пакт нешто желе да ураде, могу само на дримско-косовском оперативном правцу. Прво су покушани пешадијски напади, поготово жестоко 26. маја, током целог дана. Имали су велики број људи на том простору и до 30.000 што њихових, што војника НАТО и албанске војске. Наших, за свих 150 километара државне границе, било је око 14.000, али на том правцу где је отпочео напад око 400 људи - рекао је Делић.

Страдало је 26 српских војника и 453 војника ОВК. То можда највише говори колико је битка била успешна са становишта Србије.

- Знам како је погинуо сваки војник. Размишљам да ли је могло да буде мање губитака - каже Делић, чије су речи "Нема назад, иза је Србија" постале симбол ове борбе.