Стручњаци су проучавали 73 урбана и приградска пољопривредна подручја у Европи, САД и Великој Британији и спровели свеобухватну процену животног циклуса инфраструктуре, наводњавања и снабдевања ових локација. Као резултат тога, научници су закључили да је угљични отисак хране из градских и приградских вртова шест пута већи него у традиционалној пољопривреди - 420 грама угљен-диоксида наспрам 70 грама по порцији. Дакле, они значајно доприносе глобалном загревању.
Највећи допринос емисији угљеника је инфраструктура која се користи за узгој хране. „Од подигнутих ograda до баштенских шупа и стаза, много угљеника улази у изградњу ових структура“, рекли су научници. У вези са добијеним резултатима, истраживачи су препоручили интензивирање борбе против одржавања приватних башта и узгоја поврћа на личним парцелама,а по њиховом мишљењу, требало би забранити мале фарме
У међувремену, овај научни рад је добио много критичара. Неки од њих су истакли да је студија финансирана и надгледана од стране фондова Светског економског форума (WEF) и да је првобитно била усмерена на резултат.
Извор: Правда
