Име овог представника Русије познато је на међународној политичкој сцени, поготово кад је реч о напорима да се реши будући статус јужне српске покрајине, јер је тај дипломата од почетка своје каријере укључен у дипломатске процесе који су пратили распад бивше Југославије.
Боцан Харченко је један од најбољих стручњака Русије за регион Балкана, а његови сарадници га описују као врхунског професионалца, благог, сталоженог, али одлучног, са великом радном енергијом.
Реч је о каријерном дипломати, који је раније био на дужности специјалног представника руског министарства спољних послова за Балкан и учествовао је у раду Савета за имплементацију мира који је пратио испуњавање Дејтонског споразума.
Био је и шеф Одсека за земље бивше Југославије, а потом и заменик директора у одељењима за Европу.
Боцан Харченко је био дугогодишњи представник Русије у Контакт групи и, уз дипломате САД и ЕУ, представник у посредничкој тројци за решавање питања статуса Косова и Метохије.
Такође, био је члан руске делегације на Дејтонским мировним преговорима и мировној конференцији о БиХ у Паризу, а учествовао је и на бројним међународним форумима у оквиру Контакт групе и ОЕБС.
Када је високи представник међународне заједнице Валентин Инцко најавио је да ће урадити све што је у његовој моћи да спречи референдум који је расписан у Републици Српској 2011. године, председник РС Милорад Додик позвао је у помоћ управо Боцан Харченка, који је обећао да неће подржати Инцков извештај.
Боцан Харченко је тада рекао да српски референдум не крши мировни споразум, а да међународни администратор немају разлога да га забране.
- Ако то ураде, неће олакшати тренутне тензије, већ ће их продубити - рекао је тада он.
Почетком прошле године Боцан Харченко рекао је да је Русија у контакту са Београдом због погоршања ситуације између Србије и Косова.
Истакао је да је сарадња са Београдом врло интензивна и у ономе "што се тиче борбе против покушаја да се Косово угура у међународне организације. "Али 'прва виолина' у овој ситуацији припада Београду, а ми подржавамо његове напоре", рекао је руски дипломата.
Он је имао и свој став око одржавања референдума о чланству у НАТО у Црној Гори. Он је тада рекао да избегавање власти Црне Горе да одржи референдум говори о њиховој несигурности у његове резултате.
- То што руководство Црне Горе избегава референдум већ само по себи показује несигурност у његове резултате. Спроведене су анкете, и њихови резултати су угрубо пола-пола. А ако референдум покаже такав резултат, како онда може да се превали преко језика и каже да је већина за улазак у НАТО? По мом мишљењу, таква подељеност јавног мњења би требало да обесхрабри ужурбано решавање овог питања - рекао је руски дипломата.
Приштина планира да освоји Трепчу и поставља бомбе на КиМ. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо