Најновије

СИТУАЦИЈА СВЕ ОЗБИЉНИЈА: Да ли је отворен нови фронт у „рату“ Америке и Кине?

Кину треба ослабити где год је то могуће и када год се укаже прилика, а измене закона о екстрадицији су, очигледно, по оцени Вашингтона, згодан поводо за то. Да су дали свој допринос масовним протестима који већ четврти дан потресају Хонгконг јасно је после данашњег позива портпарола кинеског министарства спољних послова Генга Шуанга САД-у да престане да се меша у унутрашње послове Пекинга.

Трамп и Ђипинг (Фото: Јутјуб)

„Кина изражава снажно незадовољство и одлучно противљење због неодговорних и нетачних примедби у изјавама појединаца у САД на  амандман закона о екстрадицији“, рекао је Генг, реагујући на изјаву председсавајуће Представничког дома америчког Конгреса, Ненси Пелоси. Она је  осудила предложене измене у закону и најавила да ће, уколико оне буду усвојене, Конгрес САД преиспитати да ли Хонгконг има "довољну аутономију".

Генг је, међутим, нагласио да централна влада у Пекингу одлучно подржава напоре хонгконшке владе да промени закон о изручењу.

Влада Хонгконгa, специјалне административне области Народне Републике Кине, односно града са једном од најлибералнијих привреда на свету, великим  међународним финансијским и трговинским центром, предложила је измене закона о изручењу којима би, уколико буду усвојене, било омогућено суђење њиховим грађанима и у другим деловима Кине. Због тога су и данас настављени протести који су блокирали саобраћајнице у пословном центру, испред седишта владе, пише Чајна дејли. Хаос је, како наводе, довео до озбиљних поремећаја у саобраћају и пословним активностима у близини, раду школа.

Објашњавајући најновију ситуацију у Хонгконгу, некадашњи дописник Танјуга из Кине, Петар Денда, каже да је сигурно можемо довести у везу са трговинским ратом  Америке и Кине, јер је Хонгконг један од најважнијих финансијских центара не само у Кини, него у Азији.

Он подсећа да је Хонгконг припојен Кини 1997. године, добивши статус  специјалне административне области, пошто је више од 150  година био колонија под управом британске круне. Кина је применила флексибилну формулу за припајање Хонгконга у складу са познатом максимом кинеског лидера Денг Сјаопинга „Једна земља - два система“  па је Хонгконгу  гарантровано да ће наредних 50 година имати свој аутономни политички и економски систем. Кина, пак, има суверенитет над том територијом по питању одбране и спољне политике, напомиње саговорник Спутњика.

Андреј Островски са Института Далеког истока Руске академије наука сматра да је реч о иницираном догађаји који се одвија на фону трговинског рата између САД и Кине. Денда се слаже да та веза неоспорно постоји.

„Дабоме да тренутак у коме до тога долази није случајан. Ти велики протести нису без везе са оним што се догађа на ширем плану кинеских односа са светом пре свега са САД-ом. Ако је Хонгконг најважнији финансијски центар, свако уздрмавање или уношење немира у тај важан сегмент кинеске економске и финансијске политике наноси штету самој Кини и самом Хонгконгу“, оцена је овог спољнополитичког коментатора.

Он напомиње да се при томе користи и забринутост хонконшке бизнис  елите да кинеско-амерички трговински рат може и њима да нанесе далекосежне штете. Подсећа, међутим, да то није први пут да се тако масовни протести догађају после припајања Хонгконга Кини.

Напомиње да је и сам сведочио најмасовнијим протестима у Хонгконгу  2003. и 2002. године када је више од милион људи демонстрирало  против тога да Пекинг одређује администратора,  што би Британци рекли гувернера, те територије којом управља савет.

„Хонконжани су тражили да се он бира на непосредним изборима. Кинези су врло уздржано реаговали и запамтио сам тада изјаву министра надлежног за Хонгконг, која може да одсликава и садашњу ситуацију, да разуме потребе Хонконжана за више демократије али да му није јасно да су 150 година прихватали да им Лондон именује гувернера, а сада проблем је што им то две-три године ради Пекинг. Тиме је јасно назначено са којих страна ветрови дувају и када је реч и о овим протестима“, указао је Денда.

Да ветрови дувају конкретно из Америке и њених најближих савезника потврђено је када је у понедељак Стејт департмент  изразио "озбиљну забринутост" због предложених измена закона о екстрадицији, али и подржао демонстранте. Уз то, Саут Чајна морнинг пост данас пише да су још 30. маја министри спољних послова Велике Британије и Канаде у саопштењу изразили забринутост због могућег утицаја закона на грађане, као и на „пословно поверење и међународну репутацију Хонг Конга.

Неслагање Кине и Сједињених држава по више питања, од трговине,  кинеског војног присуства у Јужном кинеском мору, америчких ограничења за кинески телекомуникацијски гигант Хуавеј, судећи по речима Ненси Пелоси, добило је још један нови фронт.

"Овај закон би дао легитимитет и легализовао отмицу бизнисмена, или било кога с ким се Кина не слаже и угрозио би безбедност 85.000 Американаца који живе у Хонгконгу", сматра она.

Како су Руси заузели аеродром на Косову прочитајте ОВДЕ

Извор: rs.sputniknews. com

Бонус видео

Тома Фила - Чеда Јовановић је посећивао у затвору вође земунског клана!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА