Како Русија и Кина заиста могу помоћи једна другој?
Претпоставља се да би унапређено безбедносно партнерство азијских гиганата могло довести до војно-индустријске ефикасности. Они већ заједнички развијају хеликоптер за тешке терете, али шта ако би заиста сарађивали у изради бомбардера и разарача? Или чак подморнице и носача авиона? Мало је оних који су озбиљно прихватили ову могућност и још увек се чини невероватном.
Руски војни аналитичар Александр Широкорад не само да прихвата идеју о заједничкој руско-кинеској ваздушној и ракетној одбрани Арктика, он неочекивано износи потпуно нову могућност – да се кинеској морнарици омогући приступ руским арктичким лукама.
Идеја се на први поглед чини прилично бесмисленом. Обе земље су веома осетљиве у погледу питања суверенитета. Руси, како се чини, не би желели да Кина добије војно упориште у овој веома-осетљивој области дуж северног крила Русије. Са друге стране, Кина има само једну војну базу у иностранству, у Џибутију, и нема готово никаквог искуства са опасним поморским (а камоли подморским) окружењем на крову света.
Он тврди: “Одласком на Арктик, Кинези ‘одмах убијају две муве једним ударце,’: значајно смањују рањивост и истовремено смањују удаљеност до потенцијалних мета. Он процењује да би распоређивање кинеске ССБН силе на Арктик смањило растојање летелица за 3,5 пута.
„У будућности, Руска Федерација и Народна Република Кина могу такође почети да стварају заједнички противавионски систем и систем противракетне одбране на Арктику. На крају крајева, Сједињене Државе планирају да спроведу нападе на Кину и Русију преко Арктика од 1950-их“, каже аналитичар.
На руским арктичким острвима Кинези би могли да размештају и комуникациони систем за њихове стратешке ракетне подморнице и такви кораци, тврди аналитичар, не би могли да угрозе Русију.
Важно је нагласити да размишљање једног руског стратега не одговара новом приступу руско-кинеске стратешке сарадње, а камоли конкретном споразуму о билатералној војној сарадњи о распоређивању најцењенијих нуклеарних средстава. Ни Москва ни Пекинг нису дали ништа слично званичној импликацији таквим ексцентричним идејама.
Па ипак, постоји мала могућност да би ова визија будућности могла да буде остварена у наредним деценијама, ако се не преокрену тренутни трендови хладног рата. Москва би имала своју потпуно изграђену арктичку инфраструктуру (војну и комерцијалну) са великим кинеским капиталом и инжењерском помоћи. Заузврат, Пекинг би добио поуздан начин да нападне Америку и на тај начин повећа своје застрашујуће, нуклеарне ефекте.
Руски бомбардери спасили турску осматрачницу у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
