У фебруару су у Молдавији, земљи од 3,5 милиона становника смештеној између Украјине и Румуније, одржани неизвесни парламентарни избори. Проруска Социјалистичка партија, про ЕУ странка АЦУМ и Демократска странка коју предводи олигарх Владимир Плахотњук освојиле су свака више од 20 одсто гласова.
Коалициони разговори деловали су тешко: Ни Социјалистичка странка ни АЦУМ нису желеле да сарађују са Плахотњуком. Док су се коалициони преговори одуговлачили, Павел Филип из Демократске странке наставио је да води владу, баш као што је то радио пре избора.
Маја Санду, бивша извршна директорка Светске банке и колидер АЦУМ, најавила је 8. јуна формирање коалиције са социјалистима. Али, Уставни суд Молдавије, препун Плахотњукових присталице, одмах је одлучио да је најављена коалиција неуставана, јер је формирана више од 90 дана након избора. Такође, то тело је 9. јуна свргнуло Игора Додона, председника Молдавије из редова социјалиста, и предало овлаштења на Филипа, који је одмах расписао ванредне изборе за септембар.
Обе молдавске владе одбијају да одступе (као и Додон који је легитимно изабран председник) и обе владе издају наређења, скоро као у Венецуели, где су на једној страни Николас Мадуро којег подржава Русија а на другог Хуан Гваидо који има подршку САД и великог броја других западних земаља. У Молдавији, ипак, руски и западни интереси се преклапају - можда по први пут од када је Русија окупирала Крим 2014. године.
Русија је признала владу Маие Санду 10. јуна. Иако је већина важних министарских места у влади припала политичарима из АЦУМ-а, присуство социјалиста чини је прихватљивим за Кремљ. Званична Москва нема илузија у вези обнове свог утицаја у Молдавији на ниво какав је имала у време совјетске ере, посебно јер је Румунија дала милион пасоша грађанима те земље, што Молдавцима омогућава да се интегришу у ЕУ и пре него што њихова земља то уради.
Русија, међутим, има интерес у одржавању здравог односа са овом постсовјетском земљом, јер тиме задржава контролу над Придњестровљем, отцепљеном молдавском покрајином којој Молдавија не признаје независност и руским говорним подручјем где је стационирано 1.500 руских војника.
Дмитриј Козак, заменик руског премијера одговоран за односе са Молдавијом, рекао је да је Плахотњук нудио да преусмери своју земљу ка Русији и претворити је у федерацију, с тим да Придњестровље задржи своје везе са Русијом. Али Плахотњук, који је раније био на тврдој антируској линији, није човек од поверења у Москви. Учешће социјалиста у влади даје јачу гаранцију за Русију него што би Плахотњук икада могао.
Немачка, Француска, Велика Британија, Пољска и Шведска дали су подршку молдавском парламенту, који је подржао владу Маие Санду. Њена антикорупцијска странка најбоља је прилика за земљу да се помери од тога да буде неуспех пројекта ЕУ "Европско суседство", напора да се укључе суседне земље које нису непосредни кандидати за чланство.
Молдавија не може да напредује нигде, док год Плахотњуком практично поседује све што је у њој - од четири од пет националних телевизијских станица све до Уставног суда. Крајем прошле године, Европски парламент чак је донео резолуцију којом је Молдавије проглашена "земљом заробљеном олигархијским интересима".
Поклапање руских и европских интереса, потпомогнутих САД, скоро је невероватно у садашњој геополитичкој клими. То показује да Русија не мора да буде противник западу. Иако су њени мотиви другачији од мотива западних земаља, Русија је једнако заинтересована за стабилност у свом непосредном суседству.
Ако међународни притисак помогне Санди и парламенту да превлада, АЦУМ и социјалисти ће вероватно завршити као највеће снаге, и они би требало да раде на чврстој коалицији која ће заинтересовати запад да помогне Молдавији да изгради јаче институције и Русију учинити довољно срећном да се не меша. Успешна искуства ове врсте евентуално могла би да се користе у решавању украјинског сукоба.
За сада, међутим, важно је да се спречи насиље. Русија и Запад морају да удруже напоре како би приморале Плахотњука да одступи. Европи заправо не треба њена Венецуела.
Трамп разматра санкције за Северни ток 2 како би “заштитио Немачку од Русије”. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Блиц
