У току је скупљање потписа за иницијативу да се бившем пуковнику Грчке војске, Костасу Димитриолису, додели национална пензија Републике Србије, у знак захвалности због његовог одбијања наређења НАТО официра да бомбардује нашу земљу.
Пуковник Костас Димитриолис је због овакве одлуке ражалован, изгубио је посао и завршио на улици неко време.
"Ја бомбардовати, мој народ Србе, нећу па макар прао улице Атине!" речи су којима је Костас Димитриолис одбио да изврши бомбардовање Србије.
Зато га је НАТО пакт јуна 1999. године ражаловао, остављајући га са породицом и 4 сина без посла, зараде и крова над главом.
Став наклоности према српском народу није променио, напротив Костас га је још једном показао и тако што је унуку дао име Србољуб Димитриолис.
- Најмање што Србија може да учини у знак захвалности за његов пожртвовани гест који заслужује дивљење је да му одобри националну пензију. Нарочито због тога што је изгубио посао због таквог става, чиме је угрожена његова егзистенција. Димитриолис је добар пример да и у савременом свету постоји и даље чојство и јунаштво, а Србија мора показати да не заборавља своје пријатеље – изјавио је Жика Гојковић, председник ПОКС и народни посланик.
Костас је још један Грк који је одбио да напада Србе те 1999. године, у Србији је далеко познатији некадашњи капетан грчке морнарице Маринос Рицудис који је такође због своје одлуке да не буде део посаде брода који је требало да се придружи НАТО снагама и да са њега испаљује крстареће ракете на Србе много пропатио.
Наш Грчки брат Костас Димитриолис, пуковник Грчке Војске:
— Филип Фићовић 1244 (@FicovicFilip) May 2, 2019
Ја бомбардовати Србе нећу па макар прао улице Атине. Војска га је избацила из војске 1999. Има 4 сина, а ови дана је добио унука коме је дао имд Србољуб Димитриолис. #Србија#Greece#Ελλάδαpic.twitter.com/bhrukKMM8X
Завршио је такође са лисицама на рукама изгубио је посао у војсци, шест месеци био је без било каквих прихода, скоро на рубу егзистенције.
Ипак, овај храбри војник смогао је снаге да настави даље, а Срби и Србија га нису заборавили. Он је прошле године одликован од стране Српске православне цркве, а освануо је и мурал са његовим ликом у Београду.
Очекујемо да ћемо знати да се одужимо и Костасу и да му помогнемо као што је он то нама учинио.
Прочитајте ОВДЕ исповест руског борца са Кошара.
Извор: espreso. rs