Најновије

БИТКА КОЈА ПРЕТИ ДА ПОСТАНЕ ОПАСНА И ПРЉАВА: Ко ће добити водеће позиције у Европској унији?

Док се Европски савет састаје како би покушао да изабере нову листу лидера ЕУ, једно је јасно: нико нема предност.

Са једног од самита ЕУ (Фото: Јутјуб)

У протеклим годинама, Европска народна партија (ЕПП) десног центра била је довољно јака у Савету и Европском парламенту да погура своје кандидате.

Овог пута, политичке поделе су оштре. Моћ у Савету је подељена отприлике на четити дела - између ЕПП, социјалиста, либерала и ниједног од горе наведених. Оно што политичку математику чини тако ружном је да, иако ниједна политичка сила не може да доминира дискусијом, нема недостатака ветоа. И ЕПП и нови савез између либерала и странке француског председника Емануела Макрона контролишу довољно гласова у Европском савету да блокирају његову најважнију одлуку: именовање новог председника Европске комисије.

- Никада раније нисам видео политичке породице које играју тако важну улогу у Савету - рекао је Рајнхард Бутикофер, копредседник Европске странке Зелених.

Теоретски, чак и земље чији представници у Савету не припадају ниједној од главних политичких породица - Британија, Грчка, Мађарска, Италија и Пољска - могле би имати право на вето, у мало вероватном случају када би биле вољне да сарађују.

Ситуација није нимало лакша ни у Европском парламенту.

Лидери ове институције инсистирали су на томе да председник Комисије буде "спиценкандидат" - односно један од "водец́их кандидата" кога су главне политичке групе предложиле за изборе у Европском парламенту. Међутим, они нису били у стању да се договоре о томе ко би то могао да буде - немачки посланик Манфред Вебер из конзервативаца; први потпредседник Комисије Франс Тимерманс из социјалиста и комесар за конкуренцију Маргрет Вестагер из либерала.

Тако би Европски савет могао да елиминише све троје на самиту који се одржава данас и сутра, па да се потрага за новим шефом ЕК врати на почетак.

Резултат би могао да буде потенцијално нестабилан процес одабира који би се могао одвијати читаво лето или дуже, чак иако је председник Европског савета Доналд Туск рекао да се још нада да ц́е добити договор до краја овог месеца.

Када је у питању оно што Туск и други инсајдери из Брисела зову "План Б" - бирање председника ЕК из малог скупа прихватљивих и заинтересованих потенцијалних кандидата - ни он није ништа лакши.

Више се не питају само Немачка и Француска

Немачка и Француска, две најмоћније земље ЕУ, традиционално су предводиле процес доношења одлука, а подршка канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона сматра се предусловом за било какав договор. Меркел, међутим, сада служи свој последњи мандат, и њен утицај је до сада био поткопан њеном потребом да покаже верност Веберу, и као Немцу и као члану њене ЕПП породице. У међувремену, Макрон је наишао на препреке у свом настојању да оствари већу контролу над естаблишментом ЕУ када је његова сарадница Натали Лоазо морала да се повуче из трке да предводи нову центристичко-либералну групу у парламенту јер је наљутила практично све потенцијалне савезнике.

Немачко-француски односи су прилично затегнути. Ако Француска стави вето на кандидатуру Манфреда Вебера, коју подржава Берлин, вероватно је да ц́е Немачка тада ставити вето на могућ избор Мишела Барнијеа.

Чак и ако су Немачка и Француска и даље најутицајнији гласови, улози разговора о руководству су толико високи да се морају узети у обзир интереси и ставови свих земаља ЕУ - укључујуц́и и оне који се под другим околностима могу лакше присилити да прихвате план.

Посебно су проблематичне Велика Британија, која је обузета Брегзитом и избором новог лидера, као и земље са евроскептичном владом као што је на пример Мађарска. Мађарски премијер Виктор Орбан се окренуо против Манфреда Вебера, који му је неко време био савезник, а Пољска је на пример рекла да никад не би прихватила Тимерманса за шефа ЕК, који је предводио европске напоре да се казни Варшава због проблематичног правосудног система.

Централноевропска група Вишеградска четворка, која такође укључује Чешку Републику и Словачку, назначила је да би могла подржати главног преговарача ЕУ за Брегзит Мишела Барнијеа, као компромисног кандидата за председника Комисије.

За неке земље, као што је Италија, преговори о лидерству су такође прилика да се истовремено бори за своје интересе. Италија ће изгубити три важне функције у ЕУ које тренутно има - високог представника за спољне послове, председника Парламента и председника Европске централне банке.

Садашња популистичка, евроскептичка влада у Риму отежава могућност да Италија добије нове функције у Бриселу. Ипак, италијански званичници раде на два фронта - у нади да ће обезбедити барем један истакнути посао, али и избећи дисциплински поступак који јој је наметнула Комисија због прекорачења буџетског дефицита. Дипломате кажу да је нејасно кога ц́е Италија подржати на највишим пословима ЕУ, али да је јасно ко никада не би могао да добије подршку Рима: пре свих белгијски европосланик и бивши премијер Ги Верхофштат, који жели да постане председник парламента. Верхофшта је изазвао бес Италије јер је премијера Ђузепеа Контеа назвао "марионетом" популистичког заменика премијера, Матеа Салвинија из Лиге и Луиђија Ди Маја из покрета Пет звездица.

Савет се такође суочава са изузетним притиском да постигне договор о највишим пословима пре него што нови парламент заседа на својој првој пленарној седници у Стразбуру 2. јула - ову чињеницу су многи лидери ЕУ, укључујући Меркел, тек недавно схватили, пише "Политико".

Споразуми ЕУ захтевају од Савета да узме у обзир резултат парламентарних избора, али и да тражи равнотежу између политичких странака, географије и демографије. Лидери су такође рекли да желе да унапреде родну једнакост паритет у вишим ранговима ЕУ, што значи да би њихов идеалан сценарио ставио жене на два од прва четири главна радна места.

Многи званичници ЕУ и дипломате сумњају да ће се у четвртак донети одлука о шефу ЕК и да ће се дискусије о томе наставити.

Прочитајте ОВДЕ на кога то сада грми Трамп и каже да је направио велику грешку.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА