РСЕ наводи да је на градилиште Завода за спорт упало стотинак незадовољних грађана, након одржане шетње под називом "Доста је масакра зеленила".
Ту су провели око сат времена обилазећи грађевинске машине, посечено дрвеће и изровану ледину на којој би требало да буде саграђена спортска хала Завода за спорт. Претходно су се у благом кошкању са полицијом која је чувала улаз, пробили на градилиште, и како су рекли за Радио Слободна Европа, шокирани су оним што су видели на лицу места.
Протестна шетња почела је код зграде Завода за спорт на Кошутњаку и кретала се до места где су посечена стабла у том излетишту.
"Данас остављамо поруке градоначелнику на неком од преживелих стабала", саопштили су организатори протеста покрет Зелене бригаде и Зелена странка, а пренео РСЕ.
Њихов протест на лицу места завршен је без већих инцдената, иако су их чувари градилишта спречавали да уђу. За време протеста по уласку грађана, грађевинске машине су стале са рашчишћавањем терена и сечом дрвећа.
Око 19.30, два сата после почетка протеста, 15-ак полицајаца, који су били присутни и неколико полицијских возила разишли су се са лица места. Неки од грађана најавили су нови протест због сече у Кошутњаку, у четвртак пред зградом Општине Раковица.
Пре три дана становници Петловог Брда приметили су да су у парку Кошутњак исечена стабла црног бора и још неких врста а, како су рекли медијима, посечено их је укупно 60.
Дрвеће на том месту сече се због изградње дворане Завода за спорт Србије за џудо, теквондо, карате, стрељаштво и спортско пењање, коју са 12 милиона евра из буџета финансира Влада.
Иначе, на избетонираном делу градилишта осванули су графити "Пољана, а не бетон", "Природа народу" и "Смрт капитализму".
"Ради се о крајњој бахатости и касапљењу природе. Нико нас није питао да ли желимо тај пројекат, а сада изгледа да неко жели да приватизује најлепши део Кошутњака", рекла је за РСЕ једна од сталних посетитељки тог парка Маја Јовановић.
РСЕ је пренела да се споменик природе "Шума Кошутњак" налази у Београду на територији општина Чукарица и Раковица у оквиру просторно културно-историјске целине Топчидер и да је проглашен 2014. године заштићено подручје Града Београда.
Та шума је сврстана у трећу категорију као заштићено природно добро од локалног значаја, где осим бројних врста листопадног и зимзеленог дрвећа, на простору тог резервата живи и тридесетак врста птица.
Сличан случај раније ове године био је када је на Ушћу и Калемегдану посечено више десетина стабала у склопу припреме терена за изградњу гондоле.
Прочитајте ОВДЕ шта је врхунски безобразлук.
Извор: Н1/Фонет
