Најновије

ЗАШТО НАШЕ ЦРКВЕ НИСУ ЊИХОВЕ: Испливао докумет који брани српске светиње!

Ниједна православна и римокатоличка црква, као ни џамија, нису биле државна имовина у независној држави Краљевини Црној Гори до 1918. године, пише у документу о попису државне имовине Митрополије црногорско-приморске из 1919. године, који поседује Јован Маркуш, публициста, истраживач историје наше цркве и бивши градоначелник Цетиња

Манастир Острог (Фото: јутјуб)

Ти папири могли би да буду релевантан аргумент против најављеног предлога закона о слободи вероисповести који се, између осталог, односи и на имовину верских објеката на територији Црне Горе.

Маркуш каже да корице тог драгоценог документа у овом тренутку чува као очи у глави и не жели да их подели ни са ким, јер се плаши да би "друга страна" могла да злоупотреби документ.

Само једна капелица припада држави

Он каже да је само једна капелица за привремено почивалиште покојника (мртвачница) у болници "Данило Први" на Цетињу припадала држави - Краљевини Црној Гори до 1918. године. После Другог светског рата болничке власти нису користиле ту капелицу за привремено почивалиште покојника, већ је тај простор употребљен за друге потребе.

У документу се наводи да је са завршетком Првог светског рата 1918. и престанком постојања Краљевине Црне Горе као независне и међународно признате државе створена Краљевина СХС, која је стекла свој међународноправни субјективитет, а први Устав - Видовдански добила је 21. јуна 1921. године.

Новостворена држава је преименована у Краљевину Југославију 1929. године.

У овим списима се подсећа и да је оснивачка повеља Цетињског манастира, издата од стране господара Ивана Црнојевића 1485, коју је потврдио и црногорски владар, књаз и господар Никола Петровић својим указом 1895. године, била поштована у новоствореној држави.

Шта пише у документу из 1485. године

О томе, каже Маркуш, говоре тапије из 1930, у којима се потврђује за добра Цетињског манастира "да се око ових парцела не води никакав спор, нити на ове парцеле полажу право својине држава ни општина", а да се право својине доводи на основу "завештаја Иван-бега Црнојевића" и да је суд оценио поднете доказе и нашао да је Цетињски манастир "држао имање као своје непрекидно четири стотине година".

Поред тапија и поседовних листова и многобројни уговори између институција државе с једне стране и управе манастира Цетињског са друге о закупу дела манастирског замљишта, такође, како открива Маркуш, говоре да се у Краљевини СХС и Краљевини Југославији поштовало право својине над имовином Цетињског манастира, које је утемељено оснивачком повељом господара Ивана Црнојевића из 1485. Све то се до детаља налази у поменутом документу.

Даље се наводи да је имовина у Црној Гори 1868. године подељена на државну, црквену и личну имовину краља Николе.

- Краљ је у тестаменту оставио шта је његова имовина. Краљ Никола је настојао и да целокупно културно благо, које је од предака наследио, на најбољи могући начин сачува. То је благо које се на Цетињу гомилало кроз векове, било вековима и под непосредним надзором господара - говори Маркуш.

О свим детаљима разговора југословенске делегације и СССР-а о Косову, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube