Најновије

КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ У ТУРСКОЈ: Пет кључних ставки након болног пораза!

Избори за градоначелника одржани у недељу за Истанбул су означили крај једне ере. Откако је турски председник Реџеп Тајип Ердоган почео свој политички успон поставши градоначелник Истанбула 1994. године, он и његови конзервативци су чврсто владали највећим градом у малој Азији.

Реџеп Тајип Ердоган (Фото: јутјуб)

Када је Истанбул у марту исклизнуо из Ердоганових руку, уз тесну победу опозиционог кандидата Екрема Имамоглуа, турски лидер је успешно лобирао за ново гласање. Али то му се обило о главу јер не само да је Имамоглу поново победио, већ је то учинио са кудикамо већом разликом. На првом гласању Имамоглу је имао само 13.000 гласова више од кандидата Ердоганове партије Странка правде и права (АКП) Биналија Јилдирима, иначе бившег премијера Турске, а ове недеље је то вођство повећао на више од 800.000 гласова! Ердоган се коцкао и изгубио, па није могао да учини ништа друго осим да честита противнику.

Ево шта, према писању сајта "Политико", можемо да закључимо након избора за првог човека Истанбула.

1. Турска демократија је (релативно) отпорна

Поништење резултата од 31. марта узбунило је турске демократе и западне савезнике Анкаре. Разлог за поништење - наводне неправилности - није имао смисла: Бирачи су гласали на четири гласачка листића и ставили их у једну коверту на мартовским изборима, бирајући градоначелника као и друге општинске званичнике. Међутим, изборни органи, под притиском владе, поништили су само гласање за градоначелника.

Многи су се плашили да ће понављање избора задати смртоносни ударац ионако ослабљеној турској демократији након година ауторитарних потеза и консолидације власти под Ердоганом. Избори у Турској генерално се сматрају неправедним, али и даље конкурентним - и сматрају се јединим правим средством за спровођење промена, што се одражава у доследно високом одазиву. Међутим, ако би победа опозиције могла једноставно да се поништи, последњи трагови демократије у Турској би нестали.

Међутим, гласачи нису олако примили одлуку о отказивању и жестоко су казнили АКП на поновљеним изборима, а многи су чак отказали одморе и пре времена се вратили у град да би то учинили. То можда неће преокренути штету учињену турској демократији, али чува наду да се она још може обновити.

2. Ердоган је претрпео тежак ударац

Иако Ердоганово име није било на гласачким листићима, он јесте највећи губитник ових избора. Он је изборе претворио у референдум о сопственом владању, описавши гласање за градоначелника као ствар од суштинског значаја.

Резултат гласања је дефинитивно тежак пораз за Ердогана. Одлука изборне комисије да се понови гласање се моментално обила о главу АКП; уместо да подрије Имамоглуову победу, она му је донела највећи тријумф на истанбулским изборима у 35 година.

Имамоглу, члан секуларне Републиканске народне партије (ЦХП), победио је чак и у традиционално најконзервативнијем дистрикту - Фатиху.

Међутим, губитак Истанбула не значи само губитак за Ердоганов понос и популарност. Економија највећег турског града износи скоро трећину државног БДП-а и његов велики буџет финансира уносне инфраструктурне уговоре, које је АКП углавном потписивао са компанијама које имају добар однос са владајућом партијом, створивши тако мрежу која чини кључни стуб подршке влади.

3. "Радикална љубав" надмашује реторику поделе

Током протеклих неколико година, Турска је постала све више поларизована. Током недавних изборних кампања, Ердоган је играо на карту тих подела - називајући курдске политичаре терористима, како би привукао гласове турских ултранационалиста или како би, на пример, супротставио секуларну "елиту" против "воље народа". Уочи поновног гласања у Истанбулу, Ердоган и АКП покушали су да сруше Имамоглуа истом стратегијом: описати га као савезника са терористима и завереницима за пуч, називајући га Грком, упоређујући га с египатским моћником Абделом Фатахом ел-Сисијем. Али, прљава игра није проузроковала жељену реакцију.

Имамоглу је у међувремену одбио да узврати сличном реториком. Уместо тога, он се окренуо "радикалној љубави" - имену датом комуникацијској стратегији ЦХП-а, која препоручује избегавање идеолошких расправа и избегавање вербалних напада на Ердогана или његове присталице. Док је Ердоган водио кампању страха, приказавши Турску као земљу која се суочава са бројним претњама терориста, завереника и страних сила, Имамоглу је зрачио мирним оптимизмом. Његов слоган кампање - "Све ће бити у реду" - обухватио је оптимистичну поруку опозиције, која се показала као хит међу гласачима.

4. АКП показује знаке распада...

Овогодишњи градски избори означавају први значајно слабљење стиска моћи АКП над Турском откако је та партија дошла на власт пре 17 година. Осим краткотрајног губитка парламентарне већине у 2015. години, који је брзо поништен ванредним изборима, владајућа странка није окусила пораз већ дуго времена. Међутим, након избора у марту и понављања у недељу, опозиција је сада главна у три највећа града у Турској - Истанбулу, престоници Анкари и секуларном упоришту Измиру - и показала је да се АКП може победити, упркос томе што су изгледи често били у корист владе.

И унутар партије АКП су жалбе постале гласније због незадовољства не само због укидања избора, већ и економске политике и Турске у рецесији. Упорне гласине о томе да ће умеренија струја АКП да се одвоји и формира сопственз странку до сада се нису оствариле, али аналитичари верују да би губитак Истанбула могао да прошири пукотине унутар АКП-а.

5. ... али чврсто остаје на власти, за сада

Након победе опозиције у недељу, неки коментатори су веома брзо описали резултат као почетак краја за Ердогана и АКП. Ипак, странка је и даље чврсто на врху, а Ердоган влада као свемоћни извршни председник након што су прошлог лета спроведене уставне промене.

Ердоган стога има моћ да смени Имамоглуа са места градоначелника у сваком тренутку. На југоистоку Турске, где већинско становништво чине Курди, влада је заменила неколико градоначелника државним повереницима, иако би тај потез било много теже повући у Истанбулу. Међутим, АКП би могла да омета рад градоначелника Имамоглуа, будући да владајућа странка задржава власт у већини истанбулских округа и места у градском већу.

Председник такође има време на својој страни. Да ​​прошле године није унапред померио термине одржавања председничких и парламентарних избора, Турска би ишла ка двоструким изборима у новембру, а опозиција би до тада могла да гради стратегију на крилима истанбулског замаха. Како ствари стоје, Турска неће одржати никакве изборе до 2023. године, стогодишњице оснивања турске републике. Али изненадни избори нису необични у Турској - а неки већ предвиђају и да би Имамоглу могао да буде идеалан кандидат да једног дана изазове Ердогана на председничким изборима.

На шта је руски генерал упозорио Путина, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube