“Напредак региона ка чланству у ЕУ остаје ограничен и успорен, и док земље постепено повећавају формалну усклађеност са правним тековинама ЕУ, њихов укупни демократски учинак, супротно логици процеса приступања ЕУ, или стагнира или назадује.” – оценила је истраживач Швајцарског федералног института за технологију Наташа Вунш.
Представник ЦЕП Срђан Мајсторовић рекао је да је истраживање показало да политика ЕУ коју данас познајемо не даје најбоље ефекте, а да је доказ за то Србија и годишњи извештај о напретку.
Према његовим речима, евиденто је да таква политика условљавања која не утиче на процес демоктратизације кандидата не даје резулат.
“Напротив, политика условљавања показују да ЕУ на такав начин ненамерно креира и омиљене партнере - јаке лидере који се представљају као гарант стаблиности а на уштрб функционалости стабилности демоктатских институција” – рекао је Мајсторовић.
Мајсторовић је оценио да извештај јако добро говори о томе да се на пољу рефоми које би требало да буду суштина процеса приступања ЕУ на жалост не напредује бризном којом би могло.
“То доводи у питање и функционалност и политичко условљавање ЕУ и узрокује потребу да се интерно у Србији отвори дијалог око тога шта је циљ - да ли је то искључиво заузимање столице у ЕУ или су то реформе” – сматра он.
Према његовим речима, политичко условљавање није добро из два аспекта - први је тај што перпсктива чланства није извесна, док се друга тиче анализе трошкова изградње институција и функционалног судства ...што на крају може да кошта много више од неизвесне добити од чланства.
Координатор Националног конвента о ЕУ Наташа Драгојловић оценила је да тема долази у прави час и омогућава дебату на необичан, интелектуално провокативан начин, онако како се иначе у ЕУ не разматра њен утицај на земље Западног Балкана или државе кандидате.
“О ЕУ и утицају на државе често се говори из угла условљавања, уколико испуне одређене политичке, економске и правне критеријуме утолико ће се брже кретати ка чланству. Од објављивања стратегија о проширењу до 2025 врло мало се разоговарало колико је ко спреман – ЕУ са једне стране и са друге стране ми - нове државе.” – рекла је она.
Драгојловић наводи да се из ранијих придруживања није научило а ни чуло много осим синтагме - критеријуми морају да буду све строжији и строжији.
“До краја нису преиспитивани ни теоријски а ни практични примери и негативни утицаји таквог условљавања - оштрог и строгог и гледања кроз прсте некима државама кандидатима. И управо то, какве последица има избегавање инсистирања на доследном испуњавању критеријума” – рекла је она.
Управо због тога рад Вунш је одлична основа за критички дијалог и о самој ЕУ и о инструментима у политици проширења али и широј причи која подразумева да ли процес ЕУ повољно или неповљно утиче на развој демократија које још нису достигле пун демократски потенцијал, казала је Драгојловић и подсетила да је реч о фасадним деморкатијама или онима у транзицјии у којима инситуције нису изграђене до краја.
Такође, како наводи, није истражено ни то шта је у том вакуму до грађана и држава кандидата а шта до саме ЕУ.
Милан Антонијевић из Фонда за отворено друштво, оценио је да у Србији теорија штапа и шаргарепе дала мало резултата.
Колико кошта нашу државу одлазак људи, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
