Најновије

АМЕРИЧКИ ДИПЛОМАТА ПО ЗЛУ ПОЗНАТ СРБИМА: Жао ми је што 2019. године и даље имамо пет чланица ЕУ које још нису признале Косово

Прича о промени граница је само "симптом" косовског проблема, каже Кристофер Хил, бивши амерички специјални изасланик за Косово. Он сматра да Европа у овом питању не може рачунати на Трампову администрацију.

Кристофер Хил (Фото: Јутјуб)

- Жао ми је што 2019. године и даље имамо пет чланица ЕУ које још нису признале Косово. Разумем разлоге јер, искрено, свако има своје Косово - каже Хил у ексклузивном интервјуу.

Али, како додаје, "ако ме питате за мој став, волео бих Косово које је постало независна држава јер су његови људи хтели да буде независно, али да та независна држава буде прихватљива суседима и целој Европи. Има још много посла - каже он, додавши да мисли да "питање Косова остаје питање које дели Европу од њеног циља да постане целовита и у миру".

Кристофер Роберт Хил (66), данас професор дипломатске праксе Универзитета у Денверу, је ту дипломатску праксу почео да стиче још као 26-годишњак када је крајем седамдесетих послат у америчку амбасаду у Београду. Службовао је као амбасадор у Јужној Кореји, Ираку, Пољској и Македонији, али је до данас у јавности највише упамћен као специјални амерички изасланик за Косово током две године ратног сукоба.

Као амерички представник био је део чувене тројке заједно са европским изаслаником Волфгангом Петричем и руским изаслаником Борисом Мајорским.

У једном тексту недељника "Цајт" (мај 1999.) је Кристофер Хил описан као "шатл-дипломата" који је "хитао тамо-вамо између Београда и Приштине", и као човек од највећег поверења Ричарда Холбрука, којем је помагао још у смиривању сукоба у Босни.

- Амбасадор Хил најчешће на Косово долази без икакве пратње, осим возача службеног "опела", иначе маринца. Овај податак довољно говори о његовом познавању терена и томе колико се безбедно осећа чак и у оним деловима покрајине који нису доступни ни полицији - писало је (јун 1997.) у једном портрету који је објавила "Наша борба".

"Столица САД је празна"

Двадесет година касније, према Хиловом мишљењу, Вашингтон је практично дигао руке од косовског питања. Каже да "унилатералзиам" администрације Доналда Трампа чини да Сједињене Државе "постану неважне тамо где би требало да буду важне", као рецимо у решавању преосталих питања на Балкану.

Хил се осврће и на промене у Стејт департменту на чије је чело Трамп априла прошле године уместо Рекса Тилерсона поставио Мајкла Помпеа.

- Надао сам се да ће господин Помпео боље разумети ова питања него тексашки менаџер за нафту и гас Рекс Тилерсон, али то траје дуже него што налазим да је прихватљиво. Европа ово збиља мора да види као 'час Европе'. Европа овиме треба да се бави знајући да је столица Сједињених Држава празна по неким од ових питања - навео је он.

"Куцнуо је час Европе" је заправо реченица луксембуршког шефа дипломатије Жака Поа изговорена још 1991. поводом заоштравања у СФР Југославији. Недавно је бивши немачки дипломата Герт- Хинрих Аренс подсетио на исту реченицу, оценивши да представници Европске заједнице "нису имали много појма о Југославији", као и да је Косово након Дејтона било занемарено пуне три године.

О томе и Кристофер Хил каже:

- Косово је историјско питање којим смо се коначно позабавили 1998. и 1999. године. Они који су тада сматрали да се проблем може решити данас, а бити заборављен већ сутра, нису разумели историју косовског проблема - навео је он.

За разлику од Хила, његов некадашњи колега из преговарачког тима Волганг Петрич сматра да је америчко мешање чак непожељно".

- Не бих волео да су присутни Вашингтон или Москва. Уосталом, то је европски проблем. То ће бити решено, то мора бити решено у Европи - навео је он.

Прича о територијама је "симптом"

Протекли дани донели су подгрејане тензије између два самита посвећена Косову – оног у Берлину, и долазећег, почетком јула у Паризу. Прошлог уторка су специјалне јединице косовске полиције вршиле хапшење на северу Косова, што је званични Београд оценио као "застрашивање Срба".

Недеље између обележене су наступима председника Србије Александра Вучића у којима тврди да је његова идеја пропала, али ту идеју ближе не износи, осим што каже да се ради о "разграничењу".

У међународној јавности и штампи је "разграничење" или "корекција граница", како то каже Вучићев косовски колега Хашим Тачи, заправо ништа друго до размена северног дела Косова за такозвану Прешевску долину.

- Мислим да се покрећу дубоке емоције сваки пут када се говори о територијама. Такође се стварају преседани за друге територије - каже о томе Кристофер Хил.

Разговор о променама граница Хил види као "симптом" проблема и зато сматра да то није чаробно решење.

- Ја бих оставио територијална питања као врсту завршног елемента било каквог договора. У међувремену би требало причати о свим другим проблемима који су примарни између Србије и Косова - додаје Кристофер Хил.

Он закључује да као мотивација за "обновљену посвећеност" косовском питању треба да послужи пример Северне Македоније. И њен спор са Грчком је деловао као вечно питање, а сада делује као питање које је коначно решено.

О томе како Американци убрзано наоружавају Албанију ОВДЕ пише Мирослав Лазански.

Извор: Дојче веле
 

Бонус видео

 

Француска изгубила контролу над 800 насеља на својој територији, чак и над деловима Париза – Душан Гујаничић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube