Овакви и слични извештаји се редовно у претходних недељу дана објављују на телевизијама, радио-станицама, новинама... Грађанима, међутим, не помажу. Додатну бригу представљају упозорења епидемилога да, осим грознице Западног Нила, једине заразе регистроване протеклих година у Србији, није искључена ни појава других врста вируса из околних земаља, које преносе комарци.
Појава комараца заражених вирусом Западног Нила ове године срећом није забележена, али се њихова појава, кажу лекари, "очекује током наредна два или три месеца".
- Овај вирус први пут је регистрован на територији Београда током 2012. године. Од тада се појављује сваке године у периоду од јула до септембра - наводе епидемиолози. - Незахвално је прогнозирати када ће се јавити ове године, али редовно вршимо анализу ухваћених комараца и у случају појаве вируса биће обавештене све надлежне службе.
Епидемиолог прим. др Радмило Петровић каже, за "Новости", да је ова врста вируса већ одомаћена. Код 80 одсто заражених особа не изазива никакве тегобе, док код нешто мање од 20 одсто људи развије симптоме сличне прехлади и грипу.
- Тегобе се појављују од два до 14 дана након убода - објашњава др Петровић. - То су најчешће малаксалост, слабост, главобоља и дезоријентисаност, који пролазе након неколико дана. Често су тегобе толико благе да многи не знају да су прележали овај вирус, па може да прође потпуно незапажено.
Према речима прим. др Славице Марис, епидемиолога Градског завода за јавно здравље у Београду, код малог броја људи овај вирус може да изазове озбиљне здравствене проблеме, као што су менингитис, енцефалитис или полиомијелитис, који могу да буду смртоносни.
- То се дешава ретко, код једне од 150.000 особа - каже др Марис. - Уколико постоји сумња на ову болест тестовима из крви може да се открије да ли је вирус присутан у организму. Највећи ризик имају пацијенти старији од 60 година који већ имају хронично обољење и чији је имунитет већ оштећен.
Иако је грозница Западног Нила једини регистровани вирус који преносе комарци у Србији, то не значи да промене климе и временских прилика не могу да донесу појаву нових врста зараза.
- Комарци су преносиоци многих болести, као што су зика и филаријаза - упозорава др Славица Марис. - У Србији смо некада имали маларију, која више није присутна. Међутим, кишни периоди, повећана влажност ваздуха и високе температуре током дужег временског периода у неким случајевима могу да буду узрок појаве нових врста вируса. Вирус денга већ постоји у суседној Хрватској, док је вирус конго откривен у Италији.
Уништавање комараца започето је у уторак и очекује се да ће трајати до 31. октобра. Сузбијање се обавља у свих 17 округа и 99 општина у Србији.
- Екипе Завода су суграђанима у насељима без регулисане канализационе мреже делили таблете за сузбијање ларви комараца у септичким јамама и другим микростаништима комараца - кажу за "Новости", из Завода за биоциде и медицинску екологију. - Крајем марта почели смо спровођење ларвицидних третмана на свим воденим површинама које су станишта ларви комараца.
Из године у годину "црне тачке" у Београду, где се налази највећи број комараца, јесу - лева обала Дунава (Борча, Овча, Крњача...), али и новобеоградски блокови крај Саве, земунско шеталиште, Ада Циганлија, делови Сурчина, задим Ада Хуја, Кошутњак, Звездарска шума.
- У Београду има 13 великих језера и више од три хиљаде километара дренажно-мелиорационих канала, одакле комарци излазе - кажу из Завода. - Ове године посебно су третирани приобални делови Дунава и Саве, који су услед ниског водостаја били приступачнији него иначе.
Прскање комараца из авиона забрањено је према европским стандардима, због чега се више не примењује ни у Србији од 2014. године. Ова метода је, указују стручњаци, "доказано најефикаснија", али се сузбијање са земље показало "јефтинијим и безбеднијим по околину".
- Сузбијање комараца из ваздуха захвата велику површину и врло је неселективно, без обзира на то да ли је бројност комараца на некој локацији ниска или висока - кажу, за "Новости", из Завода за биоциде. - Осим тога, мерама прскања са земље циљано се раде критична подручја, док се ручним термалним уређајима могу третирати и површине на које није могуће ући возилом.
Осим неколико врста речних комараца који не преносе заразу, на територији Србије је заступљено још тридесетак других врста. Неки од њих најчешће убадају током дана, док су други најактивнији предвече. Осим тога, доказано је да различите врсте комараца преферирају различите делове тела.
Најбројнији у урбаним срединама је кућни комарац Culex pipiens из рода Culex, који је најчешћи преносилац вируса Западног Нила. Сивосмеђе је боје, црних ногу и са црним љускицама на крилима. Осим тога, у Србији је заступљено и више врста комараца из рода Anopheles, који потенцијално могу да пренесу паразита који изазива маларију. Засада није регистровано присуство овог паразита у овим комарцима.
Професори у Новом Саду тужили студента! Више о томе прочитајте ОВДЕ
Извор: Вечерње Новости
