Према њиховом писању "Енергоинвест", највећи југославенски извозник опреме за нуклеарна постројења и финансијер Руђера Бошковића, је заправо параван за либијско плаћање израде нуклеарне бомбе за њихове потребе. Научници из Руђера, Енергоинвеста, па чак и из Међународне агенције за нуклеарну енергију одбацили су такве тврдње. Савезно извршно веће је, још месец дана пре него што је изашао тај текст, обуставило све напоре на изградњи нуклеарних реактора све до 2000. године. Разлози ове обуставе комплетног, и цивилног и војног, нуклеарног програма су прилично јаснији. Како је "Еxпресс" раније писао, једно саопштење је променило све. "Несрећа се догодила у чернобиљској нуклеарној електрани и један реактор је оштећен. Спроводимо мере да елиминишемо последице несреће. Неопходна помоћ је пружена. Влада је успоставила комисију."
Уз те четири реченице је први пут велики Совјетски Савез признао да њихова славна нуклеарна моћ можда и није тако бајна како то представљају у иностранству. Те кључне, четири реченице објављене су као мала вест у совјетској новинској агенцији "ТАСС" неколико дана након несреће у Чернобиљу, и то тек након што су шведски стручњаци открили повишен ниво зрачења па су били у страху да није нека њихова електрана покварена.
23. јуна 1986. је настао ЦИА-ин документ о ЈУ нуклеарном програму
Након трагедије у Чернобиљу, људска патња након несреће била је малтене незамислива. Ма чак и у сатима након експлозије. Каснијом истрагом је утврђено тачно како и зашто је дошло до експлозије, установљени су и кривци за несрећу, али да није било бројних спасилаца, нуклеарна експлозија у Чернобиљу могла је да уништи читаву Еуропу, а можда и свет.
23. јуна 1986. године настаје ЦИА-ин документ о будућности југославенског нуклеарног програма где су га практично одмах и сахранили, чак и пре него што је то урадила југославенска власт. "Растући и необично широки анти-нуклеарни покрети натерали су Београд да заустави планове о изградњи неколико нуклеарних електрана, укључујући и ону у Превлаци код Загреба, а за чију изградњу се такмиче америчке и друге стране компаније. Југославени су недавно примали понуде за Превлаку, али нагласили су да неће донети коначну одлуку све док савезне власти не преиспитају енергетске потребе државе", пише у сажетку извештаја. Иако је Тито био мртав, а Југославија је већ изгубила свој утицај на светску политику, једна америчка вежба ће показати сву опасност нуклеарног оружја и његовог коришћења у рату. Ејбл Арчер је назив низа војних вежби и симулација спроведених 1983. године, где су Американци симулирали совјетски напад на Југославију и друге државе, као и коришћење нуклеарних бомби у таквом сукобу.
"Затражено је коришћење нуклеарног оружја у нападу на фиксне мете непријатељских сателитских држава. Коришћење нуклеарног оружја није зауставило непријатељску агресију." Ово су можда две најстрашније реченице икада изречене. Да су изречене ван сигурности војних вежби, вероватно бисмо сведочили и крају света. И то због Југославије. Да је бивша држава увек била предмет расправа на самом врху најмоћнијих војних савеза сведочи и једна успутна изјава закопана у тајним документима комунистичких обавештајних служби.
"Американци очигледно желе да изазову војни сукоб на лето 1951. године у источној Европи, с циљем заузимања источне Аустрије. За остварење овог циља, Американци желе да искористе Југославију". Тако је Југославија окупирала најинтимније мисли најмоћнијих људи света, али и осетила тешке последице катастрофе Совјетског Савеза у Чернобиљу.
Још један шиптарски терориста иде у Хаг! Више о томе ОВДЕ.
