Некадашњи блиски сарадник убијеног премијера посредовао је у договарању тог састанка, а испричао је како је изгледао сусрет Милошевићеве удовице са човеком којег су сви означавали као главног кривца што је бивши председник државе завршио у хашкој тамници.

- Мирјана Марковић је преко заједничког пријатеља молила да јој помогнем да се види са Зораном. Отишао сам код Зорана, реако му да она жели да се виде, на шта је Ђинђић одмах рекао: "Да, наравно." Брзо смо се договорили и одлучили да је најбоље да она дође у Владу Србије и то касно увече, ноћу како нико не би видео да иде код Ђинђића. Како је договорено, тако је и било. Дошла је. Она и Зоран су разговарали иза затворених врата више од сат и по - почиње причу Весић.

Дружење са Миром

О овом сусрету разговарао је са Ђинђићем неколико дана касније.

- Мира је од Зорана тражила помоћ за Милошевића. Причала је о поступку који ће се водити, о документацији и доказима који ће му бити потребни, ономе шта је неопходно породици, која је остала у Београду. Међутим, главни утисак је да је Мира у тих сат и по, колико су седели, сат и 15 минута причала само о себи, њеним проблемима, сумњама, размишљањима, а само 15 минута је говорила о Слоби и деци - додаје Весић.

Актуелном заменику градоначелника ово није био први контакт са некада најмоћнијом женом у Србији. Упознали су се и пре почетка његове политичке каријере, која са прекидима траје пуне три деценије.

- Као студент Правног факултета радио сам у листу Студент заједно са Слободаном Вуксановићем и осталим колегама. Хтели смо да урадимо интервју са Миром и она је пристала. Када је текст објављен, однео сам јој примерак новина. То је био мој обичај - да саговорницима увек однесем новине. Она је волела да буде окружена младим људима, да разговара са њима. Једном приликом сам је питао да ли бисмо могли да урадимо интервју са Слобом. Рекла је што да не и неколико недеља касније позвала нас је и рекла да нас он очекује.

Питања без одговора

- Дошли смо Вуксановић, још један колега новинар, фото-репортер и ја. Први шок био је на улазу у резиденцију. Врата нам отвара Слоба, једе. Уз осмех каже: "Ајте, ево једем сармице, дођите..." те вечери сам видео ту њихову љубав која је била патолошка. Она се за све питала... Причали смо о свему. Као студентима, импоновало нам је што разговарамо са председником. Мој циљ је био да кажем шта мислим, да изнесем критику... Слоба је то слушао, одговарао, дискутовао... Вуксановић ми је касније рекао да га је облио хладан зној, да је мислио да из Ужичке нећемо живи изаћи.

Иако су Милошевићу однели питања на интервју, одговоре никада нису добили.

- После свега, не могу да кажем да је Милошевић мислио лоше Србији. Имао је добру намеру, али то није довољно јер посао политичара јесте да се на све начине бори и обезбеди грађанима да боље живе. Због тога за некога и гласају. Он је ушао у сукоб са највећом војном силом, земља је бомбардована, све су то последице његове политике и његове власти.

Лажни Порошенко израдио и Харадинаја! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф