Ово у свом специјалном допису Скупштини БиХ, у Сарајеву, наводи ратни командант Армије БиХ генарал Расим Делић. У строго поверљивом документу, чији је број 1-1 - 941 од 30. маја 1996. године, који је у поседу "Новости", Делић открива како су се снабдевали Изетбеговићеви борци у Сребреници која је званично била демилитаризована и заштићена зона УН!
- Оволико средстава није добило Горажде, а са далеко мање средстава бранило се Сарајево 1992. и 1993. године - навео је Делић, потврђујући колико Сребреница, заправо, није била демилитаризована.
Колико су сами поштовали Сребреницу, као једну од заштићених зона УН, најбоље се види у следећој оцени:
- Када су од априла 1994. почели да долазе први конвоји са материјално-техничким средствима ми смо организовали дотур ка Сребреници и Жепи, а да то не угрози њен статус "заштићене и демилитаризоване зоне". Тако су пешице упућиване групе са одређеним количинама МТС. Три групе су у јесен (Сребреница је тада увелико "заштићена зона"), пренеле одређену количину наоружања, опреме и средстава везе. Овај начин је био веома спор и ризичан, те смо тражили начин да поново отворимо ваздушни мост који је функционисао у првој половини 1993. када је за Сребреницу превезено пет тона МТС, 10 тона убојитих средстава...
Делић се у допису жали и да су нелојална борба за власт и поделе по том основу, лош однос МУП и Армије БиХ, убиство неистомишљеника и политичких супарника (Вахид Шабић, Акиф Хускић и Хамдо Салиховић), ратно профитерство и криминал, лоша организација одбрамбених снага (ТО па АБиХ) били озбиљни унутрашњи разлози који су довели до пада Сребренице у јулу 1995.
Он помиње и "позитивне резултате", који су заправо масакри над Србима 1992, не само у сребреничком крају, већ и у читавом подрињу од Скелана до Зворника.
Орић се понашао као кукавица
Делић у поверљивом документу помиње и Насера Орића:
- Када је реч о Орићу он је предложио да дође са политичком делегацијом Сребренице да се разјасне контроверзне информације. Требало је да се врати хеликоптером 7. маја 1995, али је замолио да остане и да иде у другој групи у којој су били слушаоци Високе војне школе. Као што сам већ рекао, хеликоптер је 7. маја срушен. После удеса, и поред наређења, није хтео - није смео да иде пешице у Сребреницу, тражећи да борбени хеликоптер, што није могло да се обезбеди, јер ми их ни данас немамо.
Одреди Насера Орића нису имали милости ни према деци. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
