У првом делу описана је величанствена прича о жестокој борби човека чија страст према уметности и животу никада није посустајала, попут светионика који му је давао снагу и храброст и у најтежим тренуцима, обликујући сваки аспект његовог постојања.
Другу половину деветнаестог века обележио је највећи процват уметности још од ренесансе, а Париз је био уметничка престоница са својом Академијом лепих уметности, атељеима и кафеима у којима су се окупљали уметници тог времена. Међу онима који су пристигли у овај град био је и Камиј Писаро, син успешног бизнисмена са острва Сент Томас на Малим Антилима. Када се вратио у Француску након двогодишње сликарске експедиције по Венецуели, његови родитељи су веровали да је напокон решио да се скраси и нађе ’пристојан посао’. Ипак, у младом Камију је горела снажна жудња да слика, и он одлучује да се без компромиса посвети платну и бојама.
Други део обухвата интригантна приповест о бриљантном и плодном сликару, једном од зачетника импресионизма, али и задивљујуће сведочанство о разноликости талентованих појединаца са којима је делио живот, пријатељство и љубав према уметности.
У средишту пажње је Камиј Писаро, визионар чији је живот тесно повезан са животима других великих уметника, међу којима су: Моне, Дега, Реноар, Мане, Сезан, Гоген, Ван Гог, Бодлер, Зола и многи други. Сви ови сликари, писци, трговци уметнинама, били су важне фигуре француске уметничке сцене те епохе, а многима од њих је добродушни и племенити Писаро помагао да усаврше технику, али и несебично нудио храну и кров над главом.
Међутим, уместо романтичне визије боемског живота Монмартра и леве обале Сене, ми се на страницама ове књиге тешко миримо са омаловажавањем и сиромаштвом импресиониста чија се величанствена, другачија дела нису уклапала у застарела мерила критике и публике. Тек након много година њихова ће се упорност исплатити, а јавност ће најзад признати вредност њихових достигнућа и почети да посматра свет очима импресиониста.
Још једно ремек-дело Ирвинга Стоуна, књига о рађању импресионизма, о животу Камија Писароа: о његовој уметности, породици која га је одбацила због његових избора, данима проведеним у сликању у природи, невољама, беди и тек понеким тренуцима безбрижности, али и о великој љубави према једној жени упркос строгим друштвеним конвенцијама.
Извор:Правда
