Најновије

БАНКЕ МОРАЈУ ДА ВРАТЕ ПАРЕ ГРАЂАНИМА! Врховни суд одлучио: Ево ко има право на надокнаду штете! Народ похрлио по свој новац!

Нема града у Србији у којем се ових дана не могу видети плакати са којих се позивају грађани који су од 2009. године узимали кредите код банка да се јаве ради накнаде штете и неоснованог плаћања обраде кредита. У позиву се наводи да је од докумената потребно донети фотокопију личне карте и уговора о кредиту.

Новац (Фото: јутјуб)

С обзиром на то да је Врховни касациони суд заузео став да су провизије које су наплаћивале банке биле незаконите уколико уз њих није дато образложење о трошковима, а они нису таксативно набројани, Удружење грађана „Право“ клијентима банака који им донесу документацију која се од њих тражи нуди помоћ да утуже банку и добију спор. Трошак који ће притом имати сви они који пресавију табак биће десет одсто од суме новца која ће се на суду вратити.

Обрада кредита није једини фантомски трошак који су банке измислиле да би клијентима узеле више новца. У ту групу још спадају и накнада за праћење кредита или његово администрирање, како је у уговорима често назначено. Ту су још и накнаде за анексе уговора и за превремену отплату кредита.

Наравно, поменуто удружење није једино који нуди такву врсту правне помоћи, а осим тога, клијенти могу и сами да туже банку.

Подсећамо, када су камате пале, а клијенти у Србији постали опрезнији код подизања кредита, и приходи банака кренули су силазном путањом. Банке су тада нашле алтернативу. У уговорима о кредитима појавила се нова ставка: захтев за обраду кредита. Плаћан је фиксно или, још чешће, процентуално - један или један и по одсто од одобрене суме.

Рецимо, за кредит од 100.000 динара накнада од процента и по је 1.500 динара, али за позајмицу од 100.000 евра, на пример за куповину стана, то је 1.500 евра. Врховни касациони суд стао је на становиште да се тај трошак може наплатити, али само ако банка образложи шта то клијент у ствари плаћа. Рецимо, 100 динара трошак папира који је банка имала за припрему кредита, 200 динара за тонер и штампање, 50 динара за утрошену електричну енергију.

Чињенице

- Све пресуде за повраћај новца наплаћеног као трошак обраде кредите до сада су добијене уз припис затезне камате.

- Клијенти који нису сачували уговор о кредиту могу се писаном молбом обратити банци за издавање копије уговора.

- Ако их банка одбије, потребно је обратити се НБС на застита.корисника@нбс.рс

- Већина банака није се трудила да клијента обавести о структури трошкова провизије. Они су трошкове за ту намену клијентима сервирали популарно речно - одокативно. Зато огроман број клијената има основ да тужи банку, али и добре шансе да добије спор и поврати новац. Провизија се и данас наплаћује уз образложење о трошковима, иако ређе. Банке чак и у рекламним порукама обавештавају клијенте да не наплаћују трошкове обраде кредита. Тако су труде да своје грешке претворе у предности - објашњава струка.

Рачунице говоре да су банке на основу трошкова обраде кредита до сада од клијената зарадиле неколико десетина милиона евра.

- Клијенти имају право да, уз провизију, траже и затезну камату. Рачунице говоре да су банке на основу трошкова обраде кредита до сада од клијената зарадиле неколико десетина милиона евра - поручују правници и додају да, по ставу Врховног касационог суда, ништавост поменуте уговорне обавезе не застарева.

Да ли ће Србија бити скинута са црне листе земаља које су претња за међународни финансијски систем, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Ало

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube