Најновије

Сви гледају у Сирију и Венецуелу али нуклеарни рат између Русије и САД може избити на сасвим другом месту! Врше припреме и ћуте...

Арктички, ледени покривач се топи, што ствара нове, економске прилике за арктичке државе, док истовремено чини конкуренцију међу њима већом. Могу ли ови супротстављени интереси довести до великог рата у региону?

Рат у Сирији (Фото: Правда)

Пише: Михаил Ходаренок за РТ

Борба за регију богату ресурсима сада укључује не само земље Арктичког океана – САД, Русију, Канаду, Норвешку и Данску – већ и силе из других региона, као што је, на пример, Кина.

Руска војска убрзано повећава свој војни потенцијал и присуство у региону Арктика. Москва има највећу флоту ледоломаца на свету. Гради војне и морнаричке базе, као и аеродроме у региону. Такође унапређује своје системе за ваздушну подршку и противавионску заштиту и унапређује своје радаре.

Али остале арктичке државе раде исто. То намеће питање да ли би конфликтни интереси у региону могли довести до рата великих размера?

Постоји више врста неслагања између арктичких држава у овом тренутку, а нека од њих су потенцијално опасна.

Прво, границе између ексклузивних, економских зона у Арктичком океану нису дефинисане због одређене двосмислености у међународном праву, што доводи до различитих тумачења и неслагања.

Други важан проблем на Арктику је дебата о овлашћењима држава над североисточним пролазом (НЕП). Пловни пут постаје све доступнији комерцијалним бродовима због топљења леда.

У последње време, САД постају све бучније о ограничавању присуства Русије и промовисању идеје да се НЕП (назван Северна морска рута у Русији) претвори у међународну руту.

САД такође настоје да повећају своју активност на Арктику. Једна од стратегија коју користе Американци је распоређивање значајног броја јединица Обалне страже САД-а у региону.

Западни стручњаци тврде да положај Русије у односу на НЕП / Северну морску руту у одређеној мери наводно крши међународно поморско право и противи се принципу мирољубиве употребе мора и океана. Москва тврди да Русија има власт над НЕП-ом, који пролази кроз њену ексклузивну економску зону, а сви бродови који су вољни да користе овај пут морају да траже руску дозволу. 

Ова разлика би потенцијално могла изазвати озбиљне инциденте. Замислимо сценарио у коме, на пример, бродови америчке морнарице пролазе кроз НЕП тврдец́и да користе руту засновану на принципу слободе мора. Ова доктрина омогуц́ава слободан пролаз кроз територијалне воде уколико је овај део, део међународне, поморске, трговачке руте. 

Војна питања

Постоје и војна питања на Арктику. Средином деведесетих година, Русија је развила концепт Северног стратешког бастиона, којим су дефинисане посебне мере за одржавање борбене способности преживљавања стратешких ракетних подморница.

Идеја је била да се створе безбедносне зоне око балистичких ракетних подморница, са ваздушном и поморском подршком, као и стационарним, подводним системима осветљења.

Да је та доктрина спроведена, САД би је довела у питање и извршиле би велики притисак. Иначе, подморнице које носе нуклеарне балистичке ракете обично се распоређују у неутралним водама. То би био разлог за велику забринутост у САД.

Али овај фактор није толико значајан као претходна два. Да бисмо анализирали потенцијални велики рат на Арктику, морамо имати на уму један важан фактор – сваки сукоб између постојећих играча у региону представља ризик од претварања у нуклеарни рат.

НАТО је јасно заинтересован за Арктик – у најширем смислу. Дакле, на једној страни скале имамо САД, Норвешку, Канаду, Гренланд и Данску. С друге стране, ту је Русија. Кина се сада придружује клубу, јер је недавно активно улазила у арктички регион.

У овом тренутку, комерцијална пловидба у Арктичком океану углавном није економски исплатива. Данас је ова рута још увек превише ризична и ти ризици надмашују предности коришћења Северног морског пута / НЕП и уштеду времена.

Међутим, ситуација у Арктичком океану може се драматично променити, ако лед настави да се топи по тренутним стопама. Северозападни пролаз може остати потпуно без леда у наредних 40-50 година. Ова рута иде преко Арктичког океана дуж северне обале Северне Америке и канадског арктичког архипелага. То ће бити најкраћи пут од Шангаја до Њујорка. Ако се то догоди, то ће довести до истих проблема који постоје данас око НЕП-а. САД ће највероватније имати ауторитет над рутом, док ће Кина сигурно рећи да такве тврдње крше поморско право и да се противе начелу слободе пловидбе.

Треба напоменути да су сви актери у Арктичком региону или нуклеарне силе или су чланови војних савеза – то значи да би читав спектар механизама одвраћања ступио на снагу, ако се нешто догоди.

Мало је вероватно да би нуклеарне силе примењивале нуклеарне нападе; вероватно би користиле неки други механизам за решавање тог питања. 

Ратови су територијална ствар. Ако избије рат на Арктику, неизбежно ће се проширити на територије арктичких држава. Другим речима, сваки рат који укључује Русију ће се прелити преко Арктика.

Међутим, број спорова ће сигурно порасти, али нема разлога да се верује да ће се ситуација уопште разликовати од спорова у Јужнокинеском мору, Персијском заливу или од неслагања око нафте и гаса на Источном Медитерану, где напетости стално расту.

Не можемо потпуно искључити опцију нуклеарне апокалипсе, али то није ништа ново – већ дуже време живимо у овој ситуацији.

Хеликоптери Ми-35М спремни за транспорт у Србију! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: webtribune.rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА