Најновије

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Док Западни Балкан чека у реду пред вратима, ЕУ се бави самом собом и даје празна обећања

ЕУ се бави самом собом. Тренутно ретко ко у Бриселу размишља о проширењу. Али земљама западног Балкана потребне су конкретне понуде уместо празних обећања, сматра Аделхаид Фајлке.

Меркел, Брнабић, Тачи и Макрон (Фото: Јутјуб)

У тренутној политички ситуацији у Европи, проширење ЕУ на западни Балкан није могуће. То је једноставна и јасна истина: Европска унија се суочава са многим изазовима, није јединствена по многим питањима, па ни када се ради о западном Балкану. Сигнали који из европских престоница стижу у правцу Сарајева па све до Тиране, контрадикторни су и показују ту дилему: некада дата обећања се не испуњавају јер нови политички играчи сматрају да су та обећања стара и да нису обавезујућа. Све се стално одлаже.

Време је за нову стратегију ЕУ за западни Балкан, стратегију која је може да прође у ЕУ и која људима на западном Балкану даје конкретну перспективу. Такозвани "Берлински процес" (у чијем оквиру је одржан Самит за западни Балкан у Познању) је кључ за овај пут.

Ненаграђени напори

Драматургија последњих година и месеци: ЕУ обећава Северној Македонији и Албанији отварање преговора о приступању ЕУ. Земље улажу много напора како би испуниле услове. Северна Македонија, одустаје од свог имена и постиже историјско помирење с Грчком, а Албанија је такође покренула болан процес који је захтевала ЕУ - проверу свих судија и државних тужилаца. Има пуно похвала са свих страна. Међутим, чланице ЕУ не поштују своја обећања из 2018. и поново одгађају почетак преговора о приступању.

Наравно, за то постоји много добрих разлога, поготово садашња државна и уставна криза у Албанији поново доводи у питање до сада постигнути напредак. Међутим, и поред тога, ЕУ је могла да одржи обећање и почене с преговорима.

То би био само почетни сигнал у једном дуготрајном процесу, који ће се сигурно развући на више година! Али обећање из Солуна (2003.) о увођењу шест држава западног Балкана у ЕУ одавно не представља мишљење већине у ЕУ. Ко заиста жели проширење у ЕУ? Француски председник Емануел Макрон је јасно рекао: прво реформе унутар ЕУ, а потом проширење.

Нико не размишља о проширењу

Ипак, Црна Гора и Србија преговарају већ неколико година, мада је процес успорен. Косово и БИХ: још се не може ни размишљати о почетку преговора.

Косово је једина земља у Европи без слободе путовања, а обећана либерализација визног режима се увек изнова одлаже. Велико је питање да ли ће шеф дипломатије ЕУ, Шпанац Жозеп Боррел, чија земља није признала независност Косова, ићи у правцу олакшица за Косово. То што су баш та два ЕУ-протектората најмање зрела за ЕУ - можда најјасније показује недостатак кохерентности европске политике према западном Балкану.

Сада је та дилема на самиту Западног Балкана у Познању поново изашла на видело. Пољски председник Дуда је отворено показао разочарање неодлучношћу његових европских партнера да земљама на западном Балкану понуде више, Меркел је смиривала страсти - а Макрон се чак није ни појавио.

Мали кораци уместо великог скока

Постоје бројни конкретни помаци у регионалној сарадњи, од инфраструктурних пројеката до регионалне сарадње младих РYЦО, пројекати и мере, на које учесници у такозваном Берлинском процесу с правом могу бити поносни и који људима у региону доносе стварна побољшања.

То би требало више истицати и приоризовати. Треба још више ојачати економске олакшице и сарадњу. Ако размена између земаља западног Балкана и ЕУ постоји на више нивоа, онда невоље везане за приступање ЕУ више неће бити најважније.

Узајамно признавање диплома, које је сада договорено у Познању, прави је и конкретан напредак за хиљаде младих академски грађана! Будимо искени: ако чланство у ЕУ средњорочно није изводљиво, оно што јесте су бројни мали кораци усмерени ка нормализацији међусуседских односа, наравно повезани са јасним захтевима владавине права. То је оно што је људима истински потребно и што цене.

У тренутној кризи ЕУ, Берлински процес који је 2014. покренула Ангела Меркел, вероватно је најреалнији инструмент политике конкретног приближавања земаља западног Балкана Европској унији.

Слободни медији су овде изузетак, такорећи – фикција, јер политичари зависе од подршке јавности. Прочитајте ОВДЕ још детаља.

Извор: Дојче Веле

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА