Најновије

БИВШИ ШЕФ ЦИА ИМА РЕШЕЊЕ ЗА БАЛКАН: Срби, дајте део Косова и Прешево, тражите РС и пола Македоније!

Стивен Мејер нема ништа против велике Албаније и велике Србије, у коју би био укључен и македонски део Северне Македоније. Он је у интервјуу изнео своје виђење модерног Балкана, Европе и света.

Стивен Мејер (Фото: јутјуб)

Стивен Мејер био је помоћник директора америчке Централне обавештајне агенције за Балкан у периоду рата у Босни, иначе човек који је радио као виши менаџер и аналитичар специјализован за европску и руску политику. Он је данас декан универзитета Данијел Морган. Српској јавности је познат по неуобичајеним ставовима око питања од националног значаја, поготову ако се у обзир узме да је врхунац каријере имао у време интензивних сукоба Србије и Запада на чијем су челу Сједињене Америчке Државе.  Са својим вишедеценијским искуством научио је да на Балкану важе нека Западу непојмљива правила.

“Желим да почнем тиме да је једна од ствари које ми је моје дуготрајно искуство овде показало та да влада Сједињених Држава и амерички политичари заиста не разумеју проблеме овде. То је било нарочито јасно током ратова деведесетих када су америчка влада, Стејт дипартмент и Клинтонова администрација одлучиле каква ће бити политичка будућност Балкана. Најважнија ствар коју је администрација промашила, а много нас у ЦИА је осећало то, јесте дубина и важност етничких димензија. Колико је важно етничко порекло, колико је припадност народу важна. Током 20 година сам више пута рекао и написао да није могућа у овом тренутку у времену изградња међуетничких и мултиетничких држава. То ће доћи у будућности, али сада државе које постоје на овим просторима треба да буду моноетничке - заједнице само једног народа. Због тога Босна не функционише, зато је Косово у хаосу и потешкоћама, зато Македонија има значајне проблеме”.

Косовско питање су решавале Уједињене нације, Европска унија, мишљење је дао Међународни суд правде,  а сви покушаји да се приближие две стране су пропали. Ко је тај који ће покренути преговоре са мртве тачке?

Одлука суда је била саветодавна, она није преточена у закон. Оно што су рекли је да нису нашли никакав разлог, никакав правни разлог, због ког Косово не би могло да прогласи независност. То није била потврда независности Косова, то је било заиста саветодавно мишљење. Поменули сте УН и резолуцију 1244, сви игноришу резолуцију 1244, а у тој резолуцији се налазе веома одређена упутства. Нарочито она која Србији дају одређена права на Косову. Да има тамо полицију и да има тамо војску у сарадњу са КФОР-ом. Уследили су разни лоши прелазни договори. Као што сам рекао, 1244 и цео концепт међународног права значи да, у случају када узмете покрајину и када је издвојите из државе, то је супротно међународном праву. Тако да мислим да треба да се вратимо једном броју тих докумената и споразума које су људи згодно заборавили, нарочито у Вашингтону. То су заборавили. Друга ствар, решење косовског питања неће бити у Вашингтону, неће бити у Москви или у Бриселу. То ће се десити у Приштини и Београду. Вођства ових држава морају да буду разумна, а опет снажна, храбра и да се сусретну. Харадинај има захтеве који су неразумни, са забраном пуштања српских дипломата и званичника Србије на Косово и са таксама од 100 одсто. Мора да схвати да то блокира споразум путем преговора. Требало би да буду веома озбиљни у међусобним разговорима. И Београд и Приштина воле да кажу "хајде да видимо шта хоће Вашингтон" или "хајде да видимо шта хоће Брисел". Занемарите све то и одлучите шта ви хоћете. И почните да разговарате.

Из Вашингтона долазе сигнали да је разграничење прихватљива опција. Који је ваш став о промени граница?

Узевши у обзир оно што сам рекао малочас, мора се размотрити промена неких граница. Знате, има ту пар ствари. Да, било је људи у Клинтоновој адиминстрацији који су говорили у корист разграничења. Узео бих то за овај простор и почео са тим. Мало је компликованије. Трамп је рекао да је за разграничење ако може да се постигне мирно, Џон Болтон је рекао исту ствар. Проблем је што Стејт дипартмент није постигао договор, Стејт дипартмент није променио политику 25 година, оно што имате од њихових службеника је формула "то је - што је". Е, па, та формула не ради. Не знам колико ће идеја о разграничењу бити у америчкој влади, али када бих саветовао владе овде, рекао бих да је зграбе, узму и раде са тим. Искористите то да идете напред. Да, мислим да би било веома интелигентно, на пример Србима, да на крају, после две три године преговора, кажу - ми добијамо све северно од Ибра, ви добијате све јужно. Имамо посебне аранжмане за заједнице и историјске споменике и света места на Косову. Али, исто, Прешевска долина треба да буде размотрена и Република Српска треба да буде размотрена. Мислим да је један од разлога због којих Београд не тражи присаједињење Републике Српске Србији тај што Вашингтон то не би волео. Вучић и остали кажу да Вашингтон то не би волео. Није битан Вашингтон, договорите се шта бисте ви волели и шта је ваш интерес.

Ви предлажете поделу Босне и Херцеговине?

Знате, дуго говорим да она није одржива. То није држава, то је држава на папиру. То је фиктивна држава. Мислим да је то истина, и даље важећа истина, и да сам у праву. То је само на папиру. Има своју заставу и дипломатску службу, али чак се и амбасадори бирају на основу националне припадности и мењају се тако. Права моћ у Босни почива у етничким заједницама.

Да ли је нови општи балкански Дејтон решење?

Идеја конференције је добра, али не Дејтон 2. Јер, Дејтон 2 значи да је Америка тамо. Као што сам рекао раније, требало би да буде без Москве, Брисела и Вашингтона. Приштина и Београд нарочито, али исто тако Скопље и Загреб ако хоће да учествују. Они треба да кажу Вашингтону, Москви и Бриселу да се не мешају. То је наш проблем и ми ћемо га средити. То не би требало да буде у Дејтону, јер то звучи као да Америка гура. Треба да буде у некој неутралној земљи... Алжир 1, или Букурешт 1, или тако некако.

Албански лидери прете да без пријема у ЕУ следи уједињење тзв. Косова и Албаније. Којим механизмима могу да се изборе балканске земље које угрожава албански иредентизам?

Моја позиција за ово је увек била: Зашто Србију брине велика Албанија? Како то може да штети Србији? Србија је много јача, много моћнија, много важнија, има бољу економију. То не штети Србији уопште.  То чак може да буде и предност, ако Србија каже: "ОК. Ми подржавамо велику Албанију, али и ви морате подржати велику Србију." Уместо што говорите да се плашите велике Албаније. Па шта? Какве то везе има? То нема никакве везе са Србијом. То чак може да помогне Србији.

А друге земље, на пример Македонија?

Да, Македонија, тешко питање, то је заиста тешко питање и морају бити укључени посебни обзири и интереси. Ту ће увек бити нека посебност. Источни делови Македоније... било би тешко да ти делови земље не постану делови велике Србије. Предлагао сам некакву федерацију између Македоније и Србије. Да Македонија остане засебна, али да има посебан однос, специјалну федерацију, као што је било између Србије и Црне Горе. Да на неки начин постану једно, али да се схвати да су они другачији народ. Дакле, мора да постоји некакав федерални аранжман где би Македонија имала доста независности и моћи.

Током свог рада у ЦИА били сте сведок краја совјетске моћи засноване на страху од нуклеарног оружја, сведочили сте посрнућу Русије у доба председника Јељцина и обнови утицаја Русије за време владавине Владимира Путина. Како данас видите улогу Русије на Балкану, конкретно у Србији?

Сједињене Америчке Државе и запад су гледале Русију и Совјетски Савез, који је био скршен, и мислили да се више не рачуна. Русија је готова. Понизили су Русију. Запад, нарочито Вашингтон, се доста бусао у груди и било је доста тријумфализма. Председник Обама је једном рекао да Русија није ништа више него регионална сила. И да, ако Русија хоће поново да буде велика, треба да научи од Запада о демократским инситуацијама, слободном предузетништву и тако даље. Ми смо убедили Јељцина и друге руске лидере да уведу шок терапију економије, што је уништило Русију. Незапосленост је порасла, индустрија је стала. Јељцин је, као што знате, изгубио председнички мандат, појавио се Путин. Путин је био нешто друго. Рекао је: "Ми смо велика нација и не можете нас отписати и не можете нас учити. Ми знамо како се раде ствари".

Али, шта је са руским утицајем у Србији? Из Европске уније добијамо некакве сигнале који кажу да треба да се промене односи?

Оно што се дешава овде јесте да се Хладни рат никада није завршио, и оно што видимо на Балкану је борба Русије и Сједињених Држава за утицај. То има много више везе са сукобом моћи међу њима, него шта има везе са Балканом. Балкан је раскршће. Ту се велики земља и велике империје сусрећу. Историјски тако је увек било. Ту су биле Османлије, Аустријанци, Немци, Руси. Чак и Британци и Французи иако овде нису имали царства. Сви су се борили за контролу и коришћење онога што се дешава на Балкану. И сад је исто. Вашингтон и Москва су поново ту и покушавају да утичу, притискају, воде кампање дезинформисања али и информисања. Оно што можете очекивати овде је све више покушаја од стране Руса, али и Американаца, да се успостави утицај. Мислим да Србија треба да има добре односе са Русијом. Што да не? Србије треба да има добре односе са Вашингтоном, наравно. Али то не значи да је то сада 1955, није 1959, сада је 2019. година. Вашингтон се понаша као да је и даље 1959. Где је Русија зла држава и где су они непријатељ, а ми смо добри момци. Сви треба да имамо добре односе са вама, са Србијом и са другим државама овде. Ви треба да тргујете се свима са којима можете и да градите своју економију. Треба да тргујете са Русијом, Америком, Европском унијом, Ираном, Турском... Нема разлике. Са Кином, Јапаном... Градите економију са свима, и са Америком и са Русијом.

Да ли је Сједињене Државе очекују од Србије да се придружи НАТО?

Малопре сам поменуо то. Америка би обожавала да се Србија придружи НАТО, то је циљ. НАТО има и Партнерство за мир, део тога је и Русија, и мислим да је то довољно. Али, Сједињене Државе ће наставити да притискају Србију да приступи. Била би велика грешка за њих да то ураде.

С обзиром на то да је Немачка преузела водећу улогу на Балкану, како ће се одлазак Ангеле Меркел одразити на однос моћи у региону?

Мислим да је Немачка ушла и да притиска, нарочито Србију, али и друге земље у региону, па чак и Хрватску. Мислим да Србија треба да буде опрезна, јер мислим да Немци хоће разне циљеве, не нужно учлањење у НАТО. Али, не само то, него да будете савезници запада и тако даље. И траже решење за Косово. Немци нарочито захтевају то решење за Косово. То је добро, добро је имати добре односе са Немачком. Знам да је Ангели Меркел председник Вучић омиљени лидер из региона. И то је добро. Треба да има добре односе са њом. Србија треба да има добре односе са Немачком. То је велика и важна земља у Европи. Немачка економија може да вам користи, али морате рећи Немцима: "Ми ћемо одлучити шта су наши интереси око Косова и ми ћемо донети ту одлуку. Зато, молимо вас да се не мешате".

Шта ће се десити са Русијом после краја Путинове ере?

Мислим да се Путинова ера неће скоро завршити, он може да мења позиције између председничке и премијерске током многих предстојећих година. Није толико стар, он може овако да иде наредних 20 година. После његовог одласка постоји много спекулација, али то је толико далеко низ пут да је тешко рећи. Знате, постоји чак и спекулација да, када Путин буде дошао до краја и када буде знао да је крај - али ово је само спекулације неких људи - може да уради исто оно што је Франко урадио у Шпанији и да обнови монархију.

Током састанка Групе 20 у Осаки председник Путин критиковао је савремени модел либерална демократија на Западу. Можемо сведочити слабљење институција, јачање ванинституционалних фактора. Шта ће се десити са светом, да ли смо ми спреми за то ново доба?

Један од главних кључева је да ли су Сједињене Државе спремна за то. Мислим да нисмо. Мислим да смо толико везани за прошлост, за протеклих деценија или две. У обе странке. Веома је интересантно то што Републиканска странка у Сједињеним Државама са Трампом на челу има модел који гледа у 19. век. Са тарифама. Знате шта је аутархија? То су вам таксе, трговински ратови, то не функционише у глобализованом времену. Демократска партија је толико везана за период непосредно после краја хладног рата, за стварање нација, успостављање демократије, и видели смо да је то веома, веома тешко. Мислим да нам предстоји ново доба и да нисмо тотално спремни за њега. Али долази. И део тог новог доба је некакав хибрид између аутократије и демократије. То видите у Русији, видите у Сингапуру. Виђамо да нова Русија привлачи Мађарску, Словачку, Србију. Наравно, не Србију у том демократском моделу, то је и даље у реду. Овде то има везе са оним што је Путин урадио у Русији. Погледајте шта је урадио, то је веома важно са мог становишта. Од једне марксистичко- лењистичке државе учинио је окрет од 180 степени ка конзервативној, националистичкој, православној држави.

Да, али шта је са западном Европом? Француском, Бртанијом, Немачком, тамо је у току лов на вештице против популизма, без јасне дефиниције шта је популизам и ко су популисти?

Нисам баш сигуран за лов на вештице, али постоји доста страха да су традиционална странке у веома дубоким проблемима. Мислим да традиционална партије, како би преживеле, морају да се изборе са питањем избеглице и миграције на паметан начин. Не на начин да их дискриминишу, већ на памет начин, тако што ће успоставити паметне миграционе законе. Друга ствар која се, по мом мишљењу, дешава, јесте да видите дубоко пуцање Европске уније. Европска унија ће преживети, али неће бити организација каква је било пре 20 година. Нисам сигуран да ће Србија икада ући и нисам сигуран да би Србија и требало да тражи пријем. Турска никад неће постати чланица. Мислим да, ако Србија уђе, то ће бити крај, јер више неће бити проширења. Европска унија је превелика и пуна разлика, има много различитих интереса и зато пуца. Видите да су на северу и западу Европе економије добре, док су на југу и даље у проблемима, све до јужне ивице, и то отежава однос.

Оснивач ЈУЛ-а проговорио. Колико су Амери нудили Слоби да оде са власти сазнајте ОВДЕ.

Извор: Телеграф

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА