Најновије

НЕНАД ЂОРЂЕВИЋ ОСНИВАЧ ЈУЛ-А И СВЕДОК НАЈВЕЋИХ ПОЛИТИЧКИХ ТАЈНИ 90-ТИХ: Амери су Слоби нудили 100 милиона долара да оде с власти!

Ненад Ђорђевић је сведок једног бурног дела српске историје, али упркос томе, не говори често за медије. Оснивач је и први председник Југословенске левице (ЈУЛ) - партије која ће касније постати позната по Мири Марковић, супрузи некадашњег лидера СРЈ Слободана Милошевића. Он је и бивши припадник Државне безбедности (ДБ), неколико година професор у полицијској школи, а потом и бизнисмен и некада један од најбогатијих људи у Београду. Данас је декан Факултета за дипломатију и безбедност.

Оснивач ЈУЛ-а Ненад Ђорђевић (Фото: јутјуб)

Али поред свега тога, он је и неко у кога је брачни пар Милошевић-Марковић годинама имао велико поверење. Знао је доста њихових приватних и државних тајни, деведесетих је присуствовао многим важним догађајима и поверљивим разговорима... И све тако док се није сукобио с њима, након чега је завршио у притвору и пао у немилост тадашње власти. Више пута је, како сам каже, преживео покушаје убиства.

У ексклузивном разговору, Ђорђевић се осврће на деведесете и период владавине Слободана Милошевића и Мире Марковић, откривајући и неке непознате детаље који поједине људе из те епохе приказују у потпуно другачијем светлу.

Мира Марковић (Фото: јутјуб)

Да ли се данас кајете што сте створили ЈУЛ? Та партија је одувек важила за контроверзну, окупљала је неке од најбогатијих људи, али је називана и мафијашком странком.

Не, не кајем се. Идеја је била одлична, чланови су били највећи привредни умови Србије, мислим да је то била једна од најбољих партија у време кад је основана. У почетку није била интересна организација, то је постала касније с члановима које је Мира Марковић довела. Касније су тамо били велики рекеташи који су рекетирали многе, било је тамо контроверзних људи... Отимали су паре од људи, па су се свађали међусобно ко ће колики део да узме. Све то је на крају и уништило ЈУЛ.

Говорило се да је ЈУЛ заправо створио Милошевић само како би Мира Марковић имала неку забаву.

ЈУЛ сам ја основао. Настао је из моје жеље да се створи политичка организација на левом крилу која може да се бави народом, интересима народа и борбом за бољитак државе. Имали смо велику шансу да успемо. Настао је у мојој канцеларији у Кумодрашкој улици, касније смо се преселили у вилу у данашњој Венизелосовој улици. Мира долази после годину дана, сама је дошла... Морам да кажем да су Мира и Слоба, кад сам их упознао, били честити и поштени људи. Касније се код њих нешто десило, па су почели да попуштају пред захтевима неких пријатеља, познаника, деце... Знате, власт опија, то је највећи опијат на свету, а људи који не могу да контролишу себе долазе у велики проблем, јер власт ти даје могућност да радиш шта хоћеш и како хоћеш.

Колико сте новца дали ЈУЛ након што Мира Марковић почиње да води главну реч у странци?

У кешу нисам дао ни динара. Али уложио сам у странку на други начин, и то више милиона марака. Рецимо, купио сам зграду за ЈУЛ, реконструисао је, опремио... Само та зграда је плаћена 5,2 милиона марака, а у то време је, поређења ради, плата у земљи била 40 марака.

Од великог пријатељства с паром Марковић-Милошевић дошли сте до великог сукоба. Када сте се сукобили с њима?

Кад сам постао директор здравственог фонда Србије. Мира и Слоба су ме замолили да преузмем ту функцију, био је актуелан штрајк здравствених радника, па да ја то решим. То је био највећи фонд у земљи, имао је буџет од четири милијарде марака. Огроман новац. Када сам дошао на то место, није било евиденције прихода и расхода, трошили су паре како је ко хтео... Одмах сам забранио да се било шта троши без мог потписа. Увео сам ред, за четири месеца сам исплатио пет заосталих плата за 135.000 људи. До сукоба је дошло зато што су Мири и Слоби пријатељи и сарадници на разне начине подилазили, па је онда требало тим људима да дајем паре, што ја нисам хтео. Најгоре је када на власти, на неким водећим местима имате алаве људе, сиротињу... Имао сам тада, крајем децембра 1997, с Миром и Слобом један разговор, који је трајао 16-17 сати. После тога више ништа није било као раније, то је био наш раскол. Нисам хтео да будем њихов полтрон, ја сам им све говорио најотвореније. Разишли смо се. Два месеца касније, у фебруару 1998, притворили су ме.

Зашто?

Влајко Стојиљковић (тадашњи министар полиције, прим. нов.) направио је хајку против мене. Оптужили су ме да сам хтео да опљачкам здравствени фонд. Ухапсили су ме, у сарадњи с Миром. Био сам у Риму кад сам сазнао да ће да ме ухапсе, одмах сам дошао, јер нисам хтео да бежим. Питао сам Миру шта је проблем, она је говорила да ништа не зна... У притвору сам био девет и по месеци. На крају сам на суду ослобођен по свим тачкама оптужнице. Био сам класичан политички затвореник. У затвору је било неколико инцидената. У собу су ми убацили провокатора, и то више пута, мислили су да сам толико наиван да ћу нешто да говорим против Мире и Слобе...

Марковићева вас је посећивала у затвору...

Двапут је долазила, први пут на годишњицу ЈУЛ. Имала је велику грижу савести због тога што сам у затвору, знала је да нисам крив. Мира је приликом те посете плакала 45 минута, говорила ми: „Шта су ти то урадили“, а ја јој кажем да Влајко ово није могао да уради без њене подршке, свашта сам јој рекао... Други пут је дошла у септембру, када сам штрајковао глађу. Тада ми је донела торту, коју нисам смео да једем, јер сам сумњао да у њој има отрова. Појели су је други затвореници, казали су да никад бољу торту нису јели.

Када сте се последњи пут видели с њом?

Пред њен одлазак у Москву 2002. Коректно смо се растали. А колико је мој однос према њима био коректан, показује и то што сам по професорки Смиљи Аврамов, кад је ишла да сведочи у Хагу, послао Милошевићу две касете с материјалом који га ослобађа одговорности. Када је то добио, Милошевић је заплакао и рекао: „А ја сам се о њега много огрешио.“

Је ли тачно да је Марковићевој био занимљив начин на који функционише мафија?

Када смо разговарали у вези с њеним уласком у ЈУЛ, Мира ме питала како мислим да организујем партију. Рекао сам јој да постоје три примера врхунских организација политичких партија, друштава итд. и да су то Коминтерна, Католичка црква и мафија. Сви се заснивају на чврстој хијерархији вође. А она ме гледа и каже: „Ненаде, мени се највише свиђа мафија.“ Мира је била прави комуниста, али се све време понашала као озлојеђена ћерка.

Како то мислите?

Мира је била оптерећена прошлошћу своје мајке. Њена мајка је била озбиљан комуниста. Убијена је у затвору. У страшним мукама је издала партијску организацију, због ње је убијено стотину људи... А издала је, јер је била на великим мукама. Клештима су јој чупали месо са груди, стављали су јој и пацове на стомак, па их онда покрију неком шерпом, коју загревају бренером да пацови изједу утробу. Не знам ко не би издао у таквим мукама.

Колики је био утицај Мире Марковић на Милошевића?

Стопостотни. Многе одлуке је мењао под њеним утицајем. Слепо ју је слушао.

Многи кажу да је то била патолошка повезаност.

Између њих је постојала чврста емотивна веза. Слоба је Миру преварио два пута, служба му је то средила... И обе жене су морале да се зову Мира. Звале су се, рецимо, Зорица и Драгана, али су морале да му кажу да се зову Мира.

Какав је однос Милошевић имао са странцима, конкретно са Американцима?

Много је волео Ричарда Холбрука (амерички дипломата, креатор Дејтонског споразума, којим је окончан рат у БиХ 1995, прим. нов.). А Холбрук је био човек којем није могло да се верује, одувек је желео да буде амерички државни секретар, то није постигао и зато је имао велики комплекс. Холбрук је био и корумпиран. Уопште није било добро што му је Слободан апсолутно веровао. Уочи бомбардовања 1999. године, питао је Холбрука шта се дешава, хоће ли бити бомбардовања, он га је уверавао да до тога ни случајно неће доћи. Зато је Милошевић и отказао Белорусији куповину ракетног система С-300. Да то није отказао, никад нас не би ни бомбардовали, не бисмо имали штету од 150 милијарди евра, неколико хиљада поубијаних људи и ко зна колико оболелих од рака.

Брзо је за светске званичнике од „фактора мира и стабилности на Балкану“ постао „балкански касапин“.

Милошевић је био нарцисоидан у спољној политици. Мислио је да све најбоље зна, да сваког може да превари, да је у политици лагање дозвољено. А то не може тако. Лагање у спољној политици је контрапродуктивно. Не може се ни данас седети на две столице у односу између Русије и Америке. Због односа с Холбруком покварио је однос с Русима. А Холбрук је био благоглагољив, обећавао му је куле и градове, Слоба му је давао неке паре, по милион-два с времена на време...

Када је Америка дефинитивно дигла руке од Милошевића?

Године 2000. дефинитивно су га одбацили, јер су сматрали да ће се с њим тешко договорити, а журило им се да узму Косово. Зато су нас и бомбардовали, зато је и потписан Кумановски споразум. Американци су од њега дигли руке када су хтели независност Косова, које је било камен спотицања још деведесетих. Сви они који су били носиоци активности у вези с рушењем Југославије, плаћени су кроз Косово. Добили су тамо телеком, руднике... Говорим о Мадлен Олбрајт, Веслију Кларку и осталима... Добили су награду за разбијање Југославије.

Је ли било покушаја нагодби између Америке и Милошевића?

Они су више пута Милошевићу нудили милионе долара да оде и да власт препусти опозицији. Нудили су велике паре, говорило се да је реч о суми од око 100 милиона долара. Уз то су му нудили и азил у некој држави, да буде сигуран, али он није хтео да оде. Ни Мира није била за то. Тиме што није хтео да оде, иако су му нудили милионе, показао је и свој патриотизам, веровао је да ће Србија изаћи као победник. Он се до краја - и у Хагу - понашао као патриота, бранио је Србију до краја. А у Хагу је убијен, јер нису могли да га осуде.

Он је, дакле, 2000. веровао да ће опстати на власти иако су га они одбацили?

Веровао је да ће дуго владати. Бар колико и Тито. Мислио је да ради најчистије и најпоштеније.

Слаби на наследнике

Колико су Милошевић и Марковићева били слаби на децу - Марка и Марију?

Волели су своју децу, али нису знали да се понашају према њима. Мира је посебно била слаба на децу. Када је Марко једном дошао код мене и тражио 500.000-600.000 марака да купи неки „мерцедес“, кажем му да не могу да му купим јер има кокошје слепило, воли брзо да вози, слупаће се негде, после ја да будем кривац за његову смрт... Предложио сам му да ту суму поделимо на четири године, да му месечно дајем новац, али под условом да упише факултет и заврши га за то време. Онда је он мом пријатељу рекао да то што хоћу да му дајем месечно, он већ троши дневно. Слоба ме је након тога позвао и рекао да сам прави пријатељ. А Марија се рано отргла од њих, била је својеглава, радила шта је хтела, имала је добру душу, добра је била као човек, а најлошија за себе... Дружила се са криминалцима, полусветом, увукла је Марка у све то…

Марко Милошевић са мајком (Фото: јутјуб)

Да ли је тачно да је Милошевић одлучио где ће се градити америчка војна база Бондстил?

Да. Један наш дипломата је дошао из Рима код Милошевића и рекао: „Питају Американци да ли хоћеш да се прави Бондстил на Косову или у Србији?“. Он је рекао у Србији. Тај човек оде ујутру на авион, у том тренутку га зове Слоба и каже му: „Е, кажи им да ме ниси нашао. И, нека граде Бондстил на Косову.“ То је значило отцепљење Косова. Касније је и Зоран Ђинђић, кад је дошао на власт, био против Бондстила, тражио да се обустави градња, да Американци не буду стационирани на Косову... Био је тврд у томе. Тиме је себи потписао пресуду..

Слободан Милошевић (Фото: јутјуб)

Брат једног једног познатог првача направио ожиљак на лицу Аркану па завршио зазидан у темеље, више о томе прочитајте ОВДЕ.

Извор: Курир

Бонус видео

 

Француска изгубила контролу над 800 насеља на својој територији, чак и над деловима Париза – Душан Гујаничић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА