Најновије

ХРВАТИ ПИШУ О БАХАНАЛИЈАМА ЕКС АМБАСАДОРА САД У СРБИЈИ: Монтгомери заводио ћерке генерала ЈНА о трошку америчке амбасаде!?

Удбин досије Вилијама Монтгомерија, бившег мегаутицајног америчког амбасадора у Хрватској и Србији, написан је у новембру 1977. и класификован као строго поверљиви материјал.

Вилијам Монтгомери (Фото: Јутјуб)

Монтгомери је тад био млади (32 године) и, како ће се утврдити, посебно разиграни дипломата, службено други секретар америчке амбасаде у Београду, а неслужбено... Поменути документ дистрибуиран је под бројем 191 у 67 примерака. Једна копија завршила је у Загребу.

Распадом СФРЈ извештај о Монтгомерију наследиле су из великог и разгранатог фундуса Службе државне безбедности СР Хрватске тајне службе независне Републике Хрватске. Прво злогласни СЗУП и ПОА те коначно СОА. Уводни део цитирамо у целини, баш како је написан, у зиму 1977.

Применом својих мера и средстава Служба државне безбедности је дошла до веома индикативних сазнања која указују да приватни живот Вилијама Монтгомерија, ИИ секретара Амбасаде САД у Београду одудара од стандардног понашања осталих америчких дипломата у Београду. Наиме, интерним правилом Стејт Департмента о дипломатском и осталом особљу америчких дипломатских и конзуларних представника у иностранству (када је реч о Источноевропским земљама укључујући и Југославију) изричито је забрањено одржавање веза емоционалне природе с грађанима тих земаља, без обзира, да ли су у браку или не. Због прекршаја овог прописа неколико америчких представника у Београду и Загребу повучено је по хитном поступку у Вашингтон. Изузеци се чине једино у случајевима када су ти контакти 'од националног интереса за САД', што подразумева контакте у којима је присутна обавештајна компонента. Пошто права природа одржавања веза Монтгомерија са више наших држављанки, од којих су неке ћерке виших официра ЈНА, није у потпуности расветљена, у овој информацији износимо преглед досадашњих сазнања Службе.

Да поједноставимо ствар, заплет је заправо следећи: млади амерички дипломата Монтгомери (32 године) жари и пали по Београду. Осваја срца ћерки високих официра ЈНА и још понешто. А то је онда процењено као претња националној безбедности СФРЈ.

"Нарочито су индикативне његове везе са нашим девојкама (ћерке виших официра ЈНА), посебно љубавне које покушава да искористи у циљу добијања података о личности једног нашег истакнутог друштвено-политичког радника, ради познанства са Ђиласом и др", објашњавају оперативци, али и тврде да су у разговорима с девојкама из друштва америчког дипломате добијали одговор да "није постојало обавештајно интересовање, већ нормалан уобичајен разговор, изласци у друштву, гледање филмова у његовом стану, пијанке итд". Кажу и да је једино извесна "другарица Бранка Р. дала нешто конкретнија запажања и изразила спремност да продужи контакте са Монтгомеријем уколико смо заинтересовани".

Агенте СДБ-а посебно су забрињавале индиције да је Монтгомери припадник војне обавештајне службе (ДИА) и да познанства са ћеркама виших официра ЈНА нису била случајна. "(...) то потврђује и његово недавно упућено писмо Марини Д., бившој службеници Конзуларне секције у амбасади САД-а у Београду (нису били у блиским односима), која као преводиоц ради у предузећу 'Иван Милутиновић' у Ираку", открива се у извештају.

Приликом писања "амерички дипломата је свакако имао у виду да предузеће 'Иван Милутиновић' у Ираку изводи радове за Армију те да њен брат ради у ССНО (Министарство обране СФРЈ). Између осталог упознао ју је са ситуацијом у Амбасади, да је безбедносна процедура много строжија, те да су многи отишли из Амбасаде, укључујући и Југословене. Интересовао се за њене планове и да ли постоји могућност да дође кући за божићне празнике, има ли много пријатеља у Ираку, како јој је породица и чиме се бави у слободно време. Обавестио ју је, да са службом у СФРЈ остаје до следећег августа или септембра јер је тражио да иде у Москву", открили су садржај приватног писма Вилијама Монгомерија.

На трагу тога Служба безбедности сматра да пажњу свакако заслужује и чињеница што Амбасада САД-а "благонаклоно гледа на поступање свог дипломате, те да Монтгомери, као велики материјалиста, сигурно има јаке разлоге када финансира летовање на мору наших младића и девојака, или их окупља из дана у дан у својој кући, обећава путовање у САД, као и када пружа гостопримство нашем грађанину (Миле Б., дипломирани правник) који је у међувремену прешао да станује код другог секретара Политичке секције амбасаде САД-а".

У истрази Служба државне безбедности тврди да је регистровала већи број љубавних веза Монтгомерија са ћеркама виших официра ЈНА. Тврде у документу да му "девојке подводи Вук Ј., студент економије (тренутно се налази на одслужењу војног рока), с којим се веома спријатељио, чак су заједно извесно време били на одмору у Дубровнику са девојкама које је Јовановић раније довео". У истом документу препричава се разговор Монтгомерија и једне од девојака с којом је био у љубавној вези.

"Њој је рекао да би могао да осети негативне последице због изласка с њом јер се она забавља са сином једног друштвено-политичког радника. Једном је упозорио ову девојку када је почела да говори да не воли Арапе, јер су превртљивци и кукавице, да свашта не говори јер би могла да има неприлике због сличних изјава, пошто му је стан озвучен. Скренуо јој је пажњу да се и његов телефон контролише, да постоје траке где се сви разговори снимају, те да чак у полицији постоје њихове заједничке фотографије. Такође ју је опоменуо, да ће јој можда због изласка са њим прићи неко из СУП-а (полиција). Навео је како му је бивша девојка испричала да јој је после три месеца забављања с њим пришао један службеник СУП-а, који се распитивао о њему и касније је позивао предлажући да се виђа с њим да би га шпијунирала", стоји у извештају из октобра 1977. године.

Једној од девојака Монтгомери је изразио жељу да се упозна с њеним оцем како би могао да је посећује код куће. Одбила га је јер јој отац не би допустио изласке са страним дипломатом.

Наставак документа Савезне службе безбедности износи биографске податке Монтгомерија.

"Рођен је 11. августа 1945. године. Колеџ је завршио 1967. године. Од 1966-70. године налазио се у Армији у тзв. прекоморским земљама (оверсеас). У Стејт Дипартменту се налази од 3. 3. 1974. године као аналитичар за инвестиције капитала у друге земље. Као ИИИ секретар Економске секције у Београд је дошао 1975. године", описује југословенска служба његов каријерни пут. Занимљив је детаљ да су се његови претходници у амбасади САД бавили информативно-обавештајном делатношћу, па је и за Монтгомерија 29.9.1976. управа СДБ ССУП отворила предмет оперативне обраде. Онако, по навици. Без посебних разлога. У рубрици "карактерне особине" кажу како је млади дипломата брзо напредовао у служби и то много говори о њему.

"Ванредно је унапређен од трећег и другог секретара. Врло често се шали како је много ангажован на послу. Веома је образован и одличан је познаваоц наших друштвено-политичких прилика, посебно економије. Воли да разговара и о другим темама, веома вешто зна да поставља питања. На саговорника оставља утисак добронамерног човека. Често долази у Београдску банку где држи приватни рачун. Када најављује посету дужан је да наведе разлог зашто долази. Монтгомери обично наведе неки разлог у вези са рачуном и сл. када дође пита све и свашта. Почиње углавном питањем 'прочитао је у штампи, па жели да провери', затим покушава наметнути политичке теме. Југословенски државни шпијуни утврдили су да одлично говори српскохрватски. Наставник у САД, кажу они, био му је 72-годишњи учитељ, пореклом из Шапца, Србија. Тај је још пре Другог светског рата емигрирао у САД и није се враћао у СФРЈ. Због тога је дипломате научио и архаичним изразима који су им стварали проблеме у комуникацији".

Можда би процена Удбе да је Монтгомери одлично научио српскохрватски требало делимично и да се исправи. У првом службеном говору по доласку у Хрватску тако је лоше баратао хрватским језиком да се његов покушај читања стихова "Лијепе наше" завршио катастрофално. Нико га није разумео.

Вилијам Дејл Монтгомери отишао је из Стејт Дипартмента 2004. након дуге и успешне каријере која је имала помало и драматичан крај. Последња функција коју је обављао била је положај амбасадора САД у Београду. Купио је кућу у Хрватској и бави се политичким консалтингом. Углавном у Србији.

Прочитајте ОВДЕ нову анализу Дојче Веле о “каменчићу који жуља Балкан”.

Извор: express. hr

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube