Најновије

Шта се Срби највише плаше да изгубе кад уђемо у ЕУ?

Мишљење грађана Србије о Европској унији којој тежимо је подељено на три готово једнака дела. Тридест седам одсто грађана Србије има позитивну слику о ЕУ, негативно је перципира 27, а 34 одсто има неутралан став.

ЕУ (Фото: Риа)

Готово је деценија откако је Србија поднела захтев за пријем у чланство у ЕУ. Од тада се слика грађана Србије о том савезу мењала. Занимљиво је и да са Европском унијом не могу да се поистовете ни сви који у њој живе.

Истраживања показују да највише испитаника страхује да ће улазак у ЕУ донети губитак нашег националног идентитета и културе (33), потом следи страх да ће чланство донети више проблема домаћим пољопривредницима (31 одсто), страх да ће евроинтегрције коштати земљу превише (27 одсто), довести до све мање употребе нашег језика (26), крај националне валуте и губитак утицаја малих земаља чланица (22 одсто) и губитак социјалних бенефиција (21 одсто).

- Што се тиче употребе језика и културног индентитета, српски ће постати службени језик ЕУ и сви правни акти ЕУ ће бити штампани на српском језику и на ћирилици - каже за "РТС" Владимир Међак из Европског покрета у Србији.

Укидање динарске валуте

Он напомиње да је једини оправдани страх крај националне валуте, што ће се и десити уласком Србије у ЕУ, наравно не одмах него годинама након што се испуне критеријуми за преузимање евра.

Сви остали страхови, како сматра, нису оправани.

- Све ће то бити инвестиција у животну средину Србије – какав ваздух ми дишемо, какву воду пијемо, у наше путеве и железницу којима се возимо. То неће бити инвестирање у буџет ЕУ то ће бити инвестирање у Србију да би Србија достигла стандарде ЕУ - наглашава Међак за РТС.

Истиче да пољопривреда обухвата трећину буџета ЕУ, што значи да ће српски пољопривредници моћи да користе паре из буџета Уније. Већ од 2014. је користе, али ће те суме од уласка у ЕУ бити много веће.

Бољи квалитет производа

Што се тиче губитка утицаја малих чланица, Међак каже од зависности од тога колико ће Србија бити способна да се постави у европском окружењу, толико ће наш глас значити. Он је навео пример Хрватске посланице у Европском парламенту која је сама покренула причу о различитом квалитету истих производа у различитим земљама Уније.

- Доказала је да производи који се пласирају на источноевропско тржиште и западноевропско нису истог квалитета и то ће морати да се промени. Једна посланица из једне од најмањих чланица ЕУ је променила ситуацију која је трајала 25 година. Значи може много тога да се промени.

Какво је мишљење других европских народа?

Унија је добила ново петогодишње руководство, међутим, нови изазови изнова доводе у питање њену стабилност и компактност. Ко год да се највише пита у групи од 28 земаља, грађани овом савезу верују, и поверење је највише у последњих пет година.

Ипак, није све тако ружичасто: не осећају се сви као грађани Уније.

Међак подсећа да је Луксембург једна од земаља оснивача ЕУ која је искористила највише од тог чланства. Разлику између Румуније и Бугарске види у томе да су грађани Румуније искусили много више користи пре свега у економском развоју које Румунија бележи у задњих пет година, што није случај са њиховим суседом.

- Преко 52 одсто грађана Румуније се индентификује са ЕУ. То није само осећај како ја добро живим, него да ли ја себе видим као Европљанина.

Податак да су Италијани на дну листе, Међак тумачи као последицу политичких дешавања, а чињеницу да се чак 58 одсто Британца поистовећује са ЕУ објашњава тиме да су грађани Уједињеног Краљевства схватили користи опстанка у заједници европских народа.

- То се врло јасно видело у месецима након референдума у Великој Британији да државе где је тај европски индентитет био веома јако изражен поготово земље севера: Финска, Шведска Данска или Холандија. Код њих тада кренуо тај узлазни тренд чему заправо Европска унија највише служи - каже Међак.

Прочитајте ОВДЕ какву је мрачну председникову тајну открио Велимир Илић.

Извор: РТС

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА