Најновије

ПУТИН ШИРОМ ОТВОРЕНИХ РУКУ ЧЕКА БЕОГРАД: Србији споразумом са Евроазијском унијом доноси богатство!

“Ово је значајан догађај. Медији томе посвећују велику пажњу“, написао је на твитеру руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко најављујући за 25. октобар 2019. потписивање Споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), коју предводи Руска Федерација.

Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Русија чине Евроазијску унију (Фото: Јутјуб)

Он је додао да ће улазак Србије у трговинску зону означити „потпуно нову фазу присуства (Србије) у Евроазији уласком на тржиште које броји 182 милиона потрошача и укупним бруто домаћим производом који премашује 1.900 милијарди америчких долара”.

Ипак, споразум са ЕАЕУ нуди Србији тек нешто повољније услове за слободну трговину од оних које Србија већ има на основу три постојећа споразума о слободној трговини са Руском Федерацијом, Казахстаном и Белорусијом, писао је РСЕ. Наиме, сва три поменута уговора поседују готово идентичну листу производа који су изузети из режима слободне трговине приликом увоза из Србије. На листи су месо и живина, одређене врсте сирева, бели шећер, пенушаво вино, цигарете, етил алкохол, пнеуматске гуме, предиво и тканине од памука, компресори за расхладне уређаје, трактори, моторна и путничка возила.

Сир, алкохол и цигарете могли би бити придодати листи производа који се без царинских оптерећења извозе на тржиште земаља Евроазијске економске уније, како је потврђено у Министарству трговине Владе Србије у јуну ове године.

Такође, споразумом са ЕАЕУ постојећи споразуми ће бити замењени и проширени и на тржишта Киргистана и Јерменије. Ипак, од свих земаља Евроазијске економске уније Србија има убедљиво највећу робну размену са Русијом, па тако подаци Министарства трговине показују да је укупна робна размена Србије са ЕАЕУ у 2018. години износила је 3,4 милијарде долара, од тога само са Русијом 3 милијарде.

Потписивање споразума Србије и ЕАЕУ прво је најављивано за јануар ове године, током посете председника Русије Владимира Путина Србији, али до тога није дошло јер приликом преговора почетком јануара у Београду није постигнут договор.

Споразум ће, према ранијим наводима Министарства трговине, званично бити потписан у октобру у Сочију на састанку премијера Србије и земаља Евроазијске економске уније, а потом следи његова ратификација у парламентима.

Преговори о овом споразуму почели су 2016. године, а водиле су их експертске комисије Републике Србије, представници ресорних министарстава, Привредне коморе Србије и Евроазијске економске комисије.

Корист од Споразума са Евроазијском економском унијом

Укупна робна размена Србије са ЕАЕУ износи свега 7,5 одсто од укупне спољнотрговинске размене Србије у 2018. години, која је, према подацима Завода за статистику, износила 45,1 милијарду долара. Са друге стране, у истом периоду, спољнотрговинска размена са земљама чланицама Европске уније износи преко 60 одсто укупне размене, док српски други по важности партнер јесу државе ЦЕФТА, са којима Србија, такође, има делимично бесцарински режим спољне трговине.

Када је реч о примени споразума Србије и ЕАЕУ, изазов представљају преговори Србије о чланству у Европској унији (ЕУ). Наиме, Поглавље 31 које Србија треба да отвори предвиђа усаглашену спољну политику са ЕУ, што подразумева и усаглашену политику када је реч о санкцијама.

Европска унија је, наиме, донела одлуку о увођењу санкција Русији као одговор на „илегалну анексију Крима" и „дестабилизацију Украјине", а Србија је, када је реч о економским везама са Русијом, била у компаративној предности у односу на државе ЕУ јер није увела санкције Русији након кризе у Украјини 2014.

На питање шта ће са споразумом са ЕУЕА бити уколико Србија постане чланица Европске уније, у одговору Министарства трговине из јуна ове године се наводи да у том случају важе правила Европске уније, према којима „престају да важе сви споразуми о слободној трговини које Србија има закључене са појединачним државама или групама држава односно економским групацијама", као и да ће Србија „изгубити оне повластице које је имала до тада у својим билатералним и мултилатералним споразумима“.

Евроазијску економску унију чине Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Русија, а настала је 2015. године са циљем уједињавања постсовјетских држава у један кохезиван економски ентитет. Евроазијска економска унија закључује са државама изван савеза споразуме о слободној трговини.

Прочитајте ОВДЕ зашто је Ивица Дачић закао хитан састанак са српским амбасадорима.

Извор: Радио Слободна Европа

Бонус видео

 

Вучић је марионета, ево ко заиста контролише Србију ! - Иван Ивановић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube