То су Сретен Лукић, пензионисани генерал МУП-а Србије, Властимир Ђорђевић, бивши начелник Ресора јавне безбедности и Небојша Павковић, генерал Војске Југославије и некадашњи командант Треће армије. Услов је испунио и Радослав Брђанин, осуђен због злочина над муслиманима и Хрватима у БиХ, као и Радивоје Милетић, коме је казна изречена у предмету „Сребреница”.
Из судског механизма за „Политику” је одговорено да тај суд није у могућности да коментарише предлоге којима адвокати траже пуштање осуђеника на слободу. Наши саговорници, адвокати са великим искуством у одбранама пред Хашким трибуналом, оцењују да однедавно нема места оптимизму када је реч о пуштању на превремену слободу Срба које је осудио трибунал.
Одлуку о томе да ли ће неки осуђеник бити пуштен или не из затвора у земљи у којој издржава казну, након што одлежи две трећине, доноси Кармел Ађијус, председник Резидуалног механизма, како се назива суд који је наследио трибунал, објашњава адвокат Новак Лукић.
„Раније је била пракса да се, после две трећине издржане казне, осуђеници пуштају готово по аутоматизму у скоро 99 одсто случајева. Правило не каже ништа о томе, али таква је била дугогодишња пракса. Према правилнику, захтев за превремено пуштање може да поднесе осуђеник или држава у којој служи казну. Тужилаштво даје своје мишљење али се не тражи сагласност, већ само обавештење за председника о томе да ли је та особа са тужилаштвом сарађивала. У последње време и Серж Брамерц, главни тужилац даје мишљење да ли је сагласан да неко буде пуштен”, каже адвокат Лукић.
За одлуку је потребно и мишљење државе у којој осуђеник издржава казну. Затим, председник суда тражи мишљење и од колегијума судија али на крају одлучује сам”, наводи адвокат Лукић.
Како се сазнаје, када је Кармел Ађијус постао председник судског механизма, пракса да се осуђеници пуштају када одлеже две трећине казне почела је да се мења. Адвокати осуђених Срба су то приметили када је, пре нешто мање од годину дана, одбијен захтев Радивоја Милетића, под образложењем да је то сувише тежак злочин и да „још није време”. Од тада је, како сазнајемо, на превремену слободу пуштен само Валентин Ћорић осуђен у предмету „Херцег Босна”.
Судије Резидуалног механизма сада одлучују не само о осуђенима за ратне злочине у бившој Југославији, већ и о злочинима у Руанди. У тој је држави страховит притисак да се не пуштају осуђеници када издрже две трећине казне. Неке судије то поштују, због чега се, тумаче нам познаваоци прилика у Хагу, појавила потреба да се направи баланс са одлукама које се односе на осуђенике некадашњег трибунала за бившу СФРЈ.
Притисак долази и од невладиних организација. Недавно су, подсећамо, рођаци браће Битићи, убијених 1999. године у Петровом Селу, петицијом тражили да Властимир Ђорђевић не буде пуштен јер није рекао имена убица.
Адвокат Горан Петронијевић указује да је нова пракса у Хагу да се, као разлог одбијања пуштања на превремену слободу, наведе то да окривљени није показао самилост према жртвама.
„То је накарадна пракса од када је Драгољуб Ојданић изашао на слободу. Не формално, али фактички он је био приморан да, иако није признао кривицу, изрази жаљење за све жртве које се појављују у том поступку. Они сада врше притисак на осуђеника да експлицитно изрази став према жртвама поименце, што фактички значи признање. То је врста правног насиља и кршења правила механизма, јер осуђеник после две трећине казне има право да тражи превремено пуштање. Ађијус је Меронов човек и ја се бојим да, док је он председник, нико од Срба неће бити пуштен”, каже Петронијевић.
Сретен Лукић затражио је од суда у Хагу да га пусти на превремену слободу, пошто је издржао две трећине казне од 20 година затвора на коју је осуђен због злочина над косовским Албанцима 1999. године. Лукићева одбрана, у поднеску упућеном Ађијусу, прецизирала је да је он 12. маја издржао две трећине затворске казне. Браниоци су додали да су власти у Пољској, где он служи казну, известиле о његовом примереном понашању и бројним наградама које је добио од управе затвора, у којем иначе ради у библиотеци.
Небојша Павковић, који казну од 22 године затвора служи у Финској, такође ће током ове године испунити услов за превремену слободу. Он је недавно у затвору одбио да прими представнике приштинског правосуђа, а медији су пренели да је такозвано Косово од Финске тражило да Павковић не буде пуштен када испуни услов, већ да буде предат Приштини да би му се поново судило за ратне злочине на КиМ.
Властимир Ђорђевић, који казну служи у Немачкој, суду је поднео захтев за превремено пуштање, наводећи као аргументе старост, потребу да буде са породицом и чињеницу да се извинио за злочине на Косову. У захтеву који су објавили медији, Ђорђевићеви адвокати образлажу да је он провео 12 година у притвору, односно две трећине казне од 18 година, због чега је прихватљиво да се узме у разматрање његово превремено пуштање. Током суђења признао је своје учешће у прикривању злочина, када су тела жртава пребачена и укопана у Батајници код Београда, али је негирао да је имао сазнања о убиствима. Изјавио је да му је жао свих жртава.
Американац шокирао предлогом о разграничењу са тзв. Косовом! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Политика
