Три кључна контрааргумента Београда биће да би таква одлука била кршење међународног права, статута самог Интерпола и да би отворила врата политичким злоупотребама.

Седница која ће се одржати од 15. до 18.  октобра ове године у главном граду Чилеа даће одговор на питање да ли ће Приштина из четвртог покушаја успети да уђе у ово међународно полицијско тело. Претходна три покушаја била су неуспешна, а поготово је свеж онај из новембра 2018. када је са 51 гласом против одбијен захтев Приштине.

Стратегија

Како се датум гласања примиче, и власт на КиМ и Београд настављају живу дипломатску активност како би убедиле државе чланице у своје аргументе. Аргументи Србије остају непромењени. 

- Пријем тзв. Косова у Интерпол представљао би кршење пре свега статута саме организације. У статуту се јасно наводи да држава која није чланица УН, или не учествује у његовом раду макар у својству посматрача, не може бити чланица Интерпола - каже се. Та стратегија јасно наглашава да је препрека пријему Приштине у ово полицијско тело и статус тзв. Косова, дефинисан, између осталог, и декларацијом 1244.

Последице

Зашто је битно да Приштина не постане чланица Интерпола? Најпре због безбедности Срба на тзв. Косову, наглашавају извори. Моћ коју би привремене власти у Приштини добиле тим чланством омогућило би им да потенцијалне потернице искористе у политичке сврхе и на тај начин изврше притисак на Београд. Страх од те злоупотребе представља трећи аргумент Србије против пријема Приштине.

- Посебно се то односи на готово 5.000 припадника МУП и велики број припадника Војске Југославије, којима би евентуалним потерницама била угрожена безбедност кретања - каже извор. Потернице би могле бити усмерене и на цивилно становништво које је остало да живи или намерава да се врати на тзв. Косово. Политичке последице су такође јасне.

Свако ново примање Приштине у међународне институције, а нарочито ако имају значај попут Интерпола (или Унеска, око ког се такође годинама ломе копља), погоршава преговарачку позицију Београда у напорима да се стигне до правно обавезујућег споразума са Приштином.

Дебакл у Дубаију

Ситуација ове године је, кажу саговорници, тек мало мање драматична него прошле. И ове године у тиму који се бави онемогућавањем Приштине да уђе у Интерпол су махом функционери МУП, али и Министарства спољних послова и Канцеларије за Косово и Метохију.

Прошлогодишњи дебакл, међутим, не иде наруку Приштини. Подсећамо, на седници у Дубаију два круга тајног гласања нису била довољна делегацији КиМ да обезбеди двотрећинску  подршку за пријем.

Приштина забранила радове на нашем средњевековном споменику! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц