Најновије

Да ли је ЦИА била "превише бела" да би предосетила напад Ал Каиде?

Пошто Централна обавештајна агенција (ЦИА) није успела да спречи напад 11. септембра 2001, многи су се питали да ли је могло више да се учини. 

Ал Каида (Фото: Јутјуб)

BBC пише да је проблем разноликости можда главни разлог због којег агенција није уочила сигнале.

Неуспјех ЦИА да уочи упозоравајуће знакове завјере 11. 9. постала је једна од најспорнијих тема у историји обавјештајног рада, пише британски јавни сервис.

Са једне стране су они који кажу да су агенцији промакли очигледни знакови упозорења, а са друге они који тврде да је тешко унапред идентификовати претњу, те да је ЦИА учинила све што је могла.

Међутим, додаје BBC, могуће је да обе стране греше и да се проблем протеже изван обавештајне заједнице и данас нечујно погађа хиљаде организација, влада и тимова.

Док су многе истраге биле усредсређене на посебне процене у грозничавом периоду уочи 11. септембра, мало ко се сетио да испита унутрашњу структуру саме ЦИА и посебно њену политику запошљавања.

Са једне стране, она је била најсавременија. Потенцијални аналитичари су пролазили низ психолошких, медицинских и других тестова и несумњиво су ангажовали изузетне људе.

„Два главна испита су били тестови типа САТ за провјеру интелигенције кандидата и психолошког профила да би се испитало њихово ментално стање. Тестови су елиминисали сваког ко није имао бриљантне резултате на оба теста. У години када сам се ја пријавио, примили су једног кандидата на 20.000 пријављених“, рекао је један ветеран ЦИА.

BBC истиче да је, ипак, већина примљених била веома слична - бели, мушкарци, Англосаксонци, амерички протестанти.

То је уобичајени феномен приликом регрутовања, који се понекад назива хомофилија - људи настоје са запошљавају оне који мисле (и често изгледају) као они. Прихватљиво је бити окружен људима који деле иста веровања.

„Заиста, скенирање мозга показује да када чујемо да други мисле као ми, долази до стимулације центара за задовољство у нашем мозгу,“ пише BBC.

У студији о ЦИА, обавештајни експерти Мајло Џонс и Филио Силберзан су написали: „Први доследни атрибут идентитета и културе ЦИА од 1947. до 2001. је хомогеност њеног особља у смислу расе, пола, етничке припадности и класног порекла.“

Студија генералног инспектора о регрутовању открила је да у једном огранку ЦИА, Канцеларији за обавештајне процене од националног значаја, 1964. није било црнаца, Јевреја, нити жена професионалаца, и само неколико католика.

До 1967, пише у том извештају, било је мање од 20 Афроамериканаца од око 12.000 запослених у ЦИА и агенција је задржала праксу да не ангажује мањине од 1960-их до 1980-их. А до 1975, америчка обавештајна заједница је „отворено бранила запошљавање хомосексуалаца.“

Говорећи о свом искуству у ЦИА 1980-их, један инсајдер је написао да је процес регрутовања довео до тога да су нови официри изгледали врло слично особама које су их регрутовале - белци, углавном Англосаксонци, средња и виша класа, дипломци колеџа слободних вештина.

„Другим речима, чак ни толико разноликости колико је било међу онима који су помогли у оснивању ЦИА.“

Разноликост је додатно сужена након краја хладног рата. Један бивши официр за операције је рекао да ЦИА има „културу белу као пиринач“.

У месецима уочи 11. септембра, Међународни часопис за обавештајна и контра-обавештајна питања је објавио: „Од свог настанка, у обавештајној заједници ради бела мушка протестантска елита, не само зато што је то била класа на власти, него зато што је та елита себе сматрала гарантом и заштитником америчких вредности и етике“.

„Ако састављате тим за штафету, нормално је да желите најбрже тркаче и зашто би било битно ако су су исте расе, пола, друштвене класе итд“, наводи BBC, истичући да ова логика, међутим, не важи за комплексне активности попут обавештајних.

„Код сложених задатака ниједна особа нема све одговоре и сви имамо слепе тачке - празнине у разумевању.

То значи да ће група људи истих схватања и порекла вероватно имати исте слепе тачке и оне ће се само појачати.“

Осама бин Ладен је објавио рат Сједињеним Државама из пећине на Тора Бори у фебруару 1996. 

На фотографијама је приказан мушкарац са брадом до груди. Носио је одору испод униформе.

Данас, имајући у виду оно што сада знамо о ужасу који је покренуо, та објава делује претеће. 

Али, инсајдер изглавне америчке обавештајне агенције рекао је да ЦИА „није могла да верује да би високи брадати Саудијац, који чучи поред логорске ватре, могао бити претња за САД“.

BBC даље пише да је за критичну масу аналитичара, Бин Ладен тада дјеловао примитивно и као никаква озбиљна опасност. Ричард Холбрук, високи званичник за време председника Клинтона, рекао је: „Како један човек у пећини може у комуникацијама надмудрити друштво које је у тој области водеће у свету?“

Други је рекао: „Они просто нису могли да прихвате идеју да уложе додатне ресурсе у проналажење више информација о Бин Ладену и Ал Каиди с обзиром на то да је он живео у пећини. Он је за њих био појам назадности.“

BBC истиче да би неко ко је боље познавао ислам другачије доживио исте фотографије.

„Бин Ладен је носио одору не зато што је био примитиван интелектуално или технолошки, него зато што се угледао на пророка. Постио у данима кад је и пророк постио. Његове позе и ставови, који су западној публици дјеловали назадно, исламска традиција приписује својим најсветијим пророцима“ 

У књизи о 11. 9. која је добила Пулицерову награду, Лоренс Рајт пише да је Бин Ладен организовао операцију приказујући слике које су биле јако важне многим муслиманима, али практично невидљиве за оне који не познају веру.

„Анегдота о бради и логорској ватри је доказ ширег шаблона у којем су немуслимански Американци - чак и искусни корисници обавештајних података - потценили Ал Каиду из културолошких разлога.“

BBC објашњава да пећина има још дубљу симболику. „Као што готово сваки муслиман зна, Мухамед је потражио уточиште у пећини након што је побегао од прогонитеља у Меки. За једног муслимана, пећина је свето место.“

Бин Ладен је своје изгнанство на Тора Бори користио као личну хиџру, а пећину као пропаганду, пише BBC наводећи коментар једног муслиманског научника да „Бин Ладен није био примитиван, него је био стратег и знао је како да помоћу мотива из Курана да подстрек онима који ће касније постати мученици у нападима 11. 9.“

Аналитичаре је такође обманула чињеница да је Бин Ладен често давао објаве користећи поезију. 

Белим аналитичарима средње класе ово је деловало ексцентрично и појачавало утисак о „примитивном мули у пећини“. 

За муслимане, међутим, поезија је света и талибани се редовно изражавају поезијом.

ЦИА је проучавала објаве у искривљеном „референтном оквиру„ и, како су то објаснили Џонс и Силберзан, „Сама поезија није била само на страном арапском језику, него је и потицала из концептуалног универзума који је од Ленглија удаљен неколико светлосних година“.

До 2000. године, „антимодерна, необразована олош“ је нарасла на око 20.000 углавном факултетски образованих. Јазид Суфат, који ће постати један од Ал Каидиних истраживача антракса, дипломирао је хемију. Многи су били спремни да умру за своју веру.

У међувремену, високи званичник ЦИА Пол Пилар (средовечни белац, Лига бршљана), одбацивао је саму могућност неког већег терористичког чина.

Друга грешка ЦИА, пише у анализи, било је то што су одбијали да верују да ће Бин Ладен започети сукоб са САД питајући се зашто би то чинио ако не може да победи. Нису схватали да џихадисти не желе победу на земљи него у рају.

Кодно име за заверу Ал Каиде било је Велико венчање. У идеологији бомбаша самоубица, дан погибије мученика је такође његово венчање када ће га на небу дочекати девице.

„ЦИА је могла да додели више ресурса за Ал Каиду. Могла је да покуша да се инфилтрира. Али, нису били у стању да схвате хитност. Нису доделили више ресурса јер нису увиђали претњу.“

Они нису покушали да продру у Ал Каиду зато што нису знали за зјапећу рупу у својој анализи. Проблем није био само у томе што нису умели да повежу тачкице на јесен 2001, него и неуспех у читавом обавештајном циклусу.

Недостатак муслимана је само једна илустрација тога како је хомогеност подрила главну светску обавештајну агенцију.

То показује како би разноврснији састав ЦИА боље разумио не само претњу коју је представљала Ал Каида, него и опасности широм света. 

Како би различити референтни оквири, различита гледања, створили свеобухватнију, нијансирану и снажну синтезу, истиче се у анализи.

Проблем који има ЦИА није стран ни владама, правним фирмама, тимовима војног руководства, високим државним службеницима и чак директорима неких технолошких компанија. Несвесно нас привлаче људи који мисле као ми, али ретко примјећују опасност јер нисмо свесни сопствених слепих тачака.“

Није лако постићи праву комбинацију разноликости у људским групама, додајући да је домен науке састављање правих умова, са погледима који изазивају, надограђују, мимоилазе се, инспиришу прије него да имитирају, потврђују и ограничавају.

„То ће постати главни извор конкурентне предности за организације, да не помињемо безбједносне агенције. На тај начин целине постају више од збира својих делова.“

ЦИА од 11. септембра прави кораке ка значајнијој разноликости, али тај проблем и даље прогони агенцију, пише BBC и подсећа да је интерни извештај 2015. био крање критичан.

Као што је тадашњи директор агенције Џон Бренан рекао: „Студијска група је детаљно прегледала нашу агенцију и дошла до једногласног закључка: „ЦИА једноставно мора учинити више на развоју разноликог и инклузивног лидерског окужења које наше вриједности и наша мисија захтевају.“

Прочитајте ОВДЕ  зашто ће Амери полудети, а тиче се Турске.

Извор: vijesti. me

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА