Према Закону о финансирању политичких активности, само странке које имају представнике у парламенту – како републичком, тако и локалним, добијају средства из буџета.
Статус парламентарне доноси странкама и више од финансија и престижа – присутност у јавности, бољу видљивост у медијима.
„То ће бити велики изазов и биће веома тешко јер ћемо остати без средстава из буџета – како оних за народне посланике, тако и оних за одборнике.
Мислим да овакав избор тражи неку врсту жртве и ту ће они најтврђи да преживе и остану“, каже Санда Рашковић Ивић, потпредседница Народне странке (НС) која се међу првима изјаснила да ће бојкотовати предстојеће изборе.
О томе каква је стратегија Странке слободе и правде, још једне стожерне чланице Савеза за Србију, није желела да говори потпредседница Мариника Тепић.
Са друге стране, Демократска странка Србије (ДСС) још није одлучила да ли ће изаћи на изборе, али добро памти период ванпарламентарног живота од 2014. до 2016. године.
„Кључна је била не сналажљивост, него жеља да се преживи.
Трајало је то две године и преживели смо, али да је трајало четири године – питање је да ли бисмо успели.“, присећа се данашњи председник Извршног одбора ДСС-а Урош Јанковић.
Парламентарни избори у Србији, уколико буду у редовном термину, одржаће се на пролеће 2020. године.
Финансирање – највећа непознаница
Када странка остане ван скупштинских клупа – било сопственом или вољом бирача – прва брига јој је како да надомести финансирање из буџета.
„Нисмо се устезали да замолимо оне којима је ДСС остао дужан да пролонгирају наше дугове, што су неретко и чинили и то нас је спасило. Имали смо и минимални приход из буџета, од одборника широм Србије, али смо имали и веома честе и дуге блокаде“, каже Урош Јанковић.
Решење је, гостујући у „Утиску недеље“ на телевизији Нова С, понудио лидер Демократске странке (ДС) Зоран Лутовац.
Он каже да би сваки члан ДС-а издвајањем 100 динара месечно обезбедио функционисање странке.
Некадашња председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић каже да идеја звучи добро, али да је тешко спроводива.
„То би у теорији било одлично, али ја као неко ко је водио странку ван парламента, знам да уплате чланства јако тешко иду без обзира да ли је то само 100 динара.“
С друге стране, професор Факултета политичких наука Ђорђе Павићевић каже да својеврсни политички „краудфандинг“ (скупљање средстава од чланова) има потенцијала у Србији.
„Не давимо Београд је на тај начин скупљао новац за акције, неки медији су користили то као један од начина финансирања.
Иако је то до сада више било присутно у хуманитарном финансирању, људи све више схватају да се и за друге активности могу на тај начин сакупљати средства“, каже Павићевић.
Он овај начин финансирања види као један од ретких који су преостали опозицији у Србији.
„Велике опозиционе странке су навикле да се финансирају из буџета, па ће сад морати да се преоријентишу на волонтирање, више учешћа и финансирања из чланства.
Тешко је замислити да би привредници смели отворено и јавно да финансирају опозиционе странке.“
Павићевић додаје да би промена начина финансирања могла да има и последице по промену унутрашњег уређења странака.
„То би могло донекле и да освежи странке, промени њихову структуру – уклони сада присутну хијерархију.
Она се одржавала управо на финансирању одозго – јер су лидери обезбеђивали финансирање“, каже Павићевић.
Невидљивост – проблем који надраста финансије
Одласком из парламентарних клупа, странке чека и битка за пажњу гласача, а много ће зависити и од стратегије бојкота за који се опозиција определи.
Већ тежак посао привлачења пажње биће још тежи.
„Ми смо медијски били на маргини и нигде нас није било – странкама у парламенту се даје простор у јавности и нико није желео да пренесе саопштење ванпарламентарне странке.
Друштвене мреже су у реду, али то није довољно“, каже Урош Јанковић из ДСС-а.
Потпредседница НС-а Санда Рашковић Ивић каже да је опозиција свесна да ће већ сужен медијски простор за изношење идеја бити још мањи.
„Имате читав низ странака које чине коалицију Савез за Србију – то је лакше, јер можемо да се ослањамо једни на друге, тако организујемо путовања по Србији, трибине.
Да бисте се вратили у парламент, потребан је велики рад на терену и свакодневно присуство међу грађанима.“
Професор Ђорђе Павићевић очекује да ће медији који су и досада професионално обављали свој посао, то радити и даље.
„Већи је проблем у мањим градовима или селима – тамо где су грађанске иницијативе и покрети преузели улогу опозиције.
Проблем ће бити и градови који су, иако их је било мало, могли да буду коришћени као врста ресурса – попут Шапца.“
Сводећи рачуне досадашњих бојкота избора у Србији, Павићевић каже да ниједна странка у Србији није нестала јер је бојкотовала изборе, али да јесу нестајале странке које се нису придружиле бојкоту.
Подсећа да је изостанак са листе оних који бојкотују изборе 1997. године СПО коштало лидерског места у опозицији, док с друге стране пример Грађанског савеза Србије показује да је странка ојачала док је била у бојкоту, а распала се по доласку на власт.
НАТО се припрема за рат са Русијом. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Би Би Си на српском
