Најновије

ФАМОЗНА ГРУПА В4 ГУРА СРБИЈУ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ: Шта се крије иза подршке ове четири државе?

У Европској унији оптерећној бројним проблемима, пре свега Брегзитом, званичници држава Вишеградске четворке, још деведестих година оформљене за потребе даљих интеграција - Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке, кажу да ће се борити за проширење у оквиру нове комисије.

Самит у Берлину (Фото: Јутјуб)

Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Албанија су државе кандидаткиње за чланство у ЕУ, док Европска комисија види Босну и Херцеговину и тзв. Косово као потенцијалне кандидате.

Пољска је заговорница проширење као једна од најуспешнијих политика ЕУ - рекла је Магдалена Чубала, шефица одељења за југоисточну Европу и проширење ЕУ у пољском министарству спољних послова за портал Балкан Инсајт. Она је додала да ће европски пројекат бити завршен тек када се Унији придруже и земље Западног Балкана.

Док у Братислави, Будимпешти и Прагу званично одјекује такво расположење, аналитичари кажу да само навијање неће бити довољно да се превазиђе мањак добре воље за проширење.

- Ми чак и са Вишеградском четворком, немамо довољно лобистичке моћи да погурамо проширење. У Западној Европи не постоји стварни економски интерес за даље проширење и паралелно с тим, на Балкану се развија такозвани умор од проширења -  рекао је Иштван Шент-Ивани бивши државни секретар у мађарском министарству спољних послова и бивши мађарски амбасадор у Словенији, пренео је овај портал.

Француски председник Емануел Макрон је у јуну, када су се све земље сукобљавале око тога која ће добити највише послове у ЕУ, после избора за Европски парламент рекао да ће одбијати било какво проширење пре дубоке реформе самог институционалног функционисања.

Чешка, која председава ротирајућим председништвом В4, промоцију придруживања Западног Балкана, учинила је једним од приоритета свог мандата.

- Из угла земаља В4 групе, приступање ЕУ би могло да оснажи балканске земље да буду боља тампон зона против мигранта из Африке и Азије који покушавају да уђу у ЕУ - констатају у овом тексту и наводе да би ова групација на тај начин могла да се супротстави растућем утицају Русије, Кине и Турске, што би, наводе даље, како се страхује, могло да погорша социјалне, политичке и етничке тензије на Балкану.

Претпоставку о основном разлозима све гласније "четворке" има и Михаило Црнобрња, председник Европског покрета у Србији, који у разговору за Телеграф.рс каже да би се уласком балканских земаља у Европску унију направио бољи статус за В4 гурпу.

- Они би добили бољи статус унутар те куће, која се поново прави, према Макроновом нацрту - каже Црнобрња за наш портал.

Он додаје и да је немачка канцеларка Ангела Меркел била изразито против тога, али да се сада она повлачи са сцене, а Немачка свакако остаје у Унији и без ње.

- Према мом мишљењу, Маркон ће успети да прогура то да нису сви једнаки, тих 6 иницијалних твораца са једна, а Бугарска, Румунија, Хрватска са друге стране. Немогуће је да буду исти и да поштују исте законе - каже председник Европског покрета у Србији.

- Вишеградска група која се налази негде између, очекују да ће њихов статус и у политичком можда економском смислу бити нешто бољи унутар те нове творевине - каже Црнобрња.

У последње време најгласнија заговорница проширења Европске уније је Мађарска. Једина држава која се граничи са Балканом и дели заједничку историју са земљама које су некада биле део аустроугарске империје.

Недавна изјава Петера Сијарта, министра спољних послова Мађарске јасно показује став Будимпеште о проширењу.
- Врло је лицимерно да су на нивоу речи сви веома предани, али када је реч о доношењу одлука, нико се не усуђује да делује - рекао је он у јуну у Бриселу, када је отворено последње поглавље преговора Србије са ЕУ.

- Проширење би несумњиво био најбољи одговор на растуће тензије у региону. Ми у комшилуку знамо тачно колико је мир и стабилност у региону важна - рекао је он и додао да би само кредибилна стратегија проширења могла да заустави миграције кроз Западни Балкан.

Сијарто се за бржи улазак Србије и Западног Балкана у Европску унију заложио у на састанку Савета ЕУ у Хелсинскију када је затражио да се чланство Србији омогући пре 2025. године.

Своју реторику Мађарска је и подржала већим ангажовањем у региону.

Од 2016. године влада је субвенционисала Виз Ер, другу по величини авио компанију у Европи и повезала неколико престоница Балкана са Будимпештом. У марту, одвојила је фонд од 30 милиона евра за подршку мађарских инвестиција у региону.

Мађарски премијер Виктор Орбан успоставио је блиске везе са балканским лидерима, укључујуц́и и председника Србије Александра Вучиц́а.

Вучић ће и у среду отпутовати у дводневну посету Мађарској, где ће у четири ока имати састанак са Орбаном. Током своје посете он ће присуствовати и отварању трећег Будимпештанског демографског самита, где ће се, поред председинка Чешке и премијера Словачке обратити присутнима.

Орбан је и током своје посете Србији рекао да Европској унији потребно да што пре прими Србију у чланство због укупног подстицаја раста у ЕУ и да се Мађарска труди да се што пре увиди да ће Србија у ЕУ бити од користи за све.

- Ако се Србија не прикључи ЕУ то ће се много одразити. То би било добро за Србе, али и за нас који смо већ у ЕУ. Ако ЕУ не добије нове подстицаје за развој смањиће се раст у целој ЕУ - рекао је Орбан.

Према његовим речима, и Мађарска и Србија су земље којима је за развој неопходна политичка стабилност.

Неки стручњаци кажу да друге земље В4 подржавају приступање Балкана из разлога који варирају од осец́аја солидарности са колегама Сл0венима који су делили комунистичку прошлост до наде у вец́у трговину и страха од руског вођства у региону.

У Чешкој и Пољској односи с Балканом могу изгледати прилично апстрактно. Вец́ина веза са регионом функционише на нивоу В4, а не преко билатералних односа.

- В4 пружа одређени модел регионалне сарадње и В4 наставља да промовише ово искуство на западном Балкану - рекао је Томас Допита, виши истраживач истраживачког центра Института за међународне односе у Прагу.

Допита је рекла да је "најочитији исход" ове сарадње Фонд за западни Балкан Вишеградске групе, који подржава регионалну сарадњу.

Односи Пољске са Балканом доспели су у фокус у јулу када је пољски град Познањ био домац́ин последњег самита о Западном Балкану. Одржан је у оквиру такозваног Берлинског процеса, покренутог 2014. године како би се подржало придруживање Балкана ЕУ.

- Без пуне интеграције Балкана, са њиховим лепим традицијама и културним мешавинама, Европа нец́е почети да потпуно дише - рекао је пољски председник Андржеј Дуда током самита.

Опет одложено суђење великом крвнику! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Телеграф

Бонус видео

 

Да ли је било досељавања Словена, Срба, на Балкан ?! Александар Митић.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА