Најновије

ЂИНЂИЋ ИМАО НЕКОЛИКО РЕШЕЊА ЗА КИМ: Ово су сви модели о којима се причало до сада а ту су и предлози покојног премијера!

Разграничење, размена територија, модел "две Немачке", двоструки суверенитет, подела територије или модел Хонгконга, ово су само нека од решења за проблем "косовског чвора" које су током последњих неколико деценија представљали међународни и домаћи политичари. Ни једна од ових солуција до данас није званично стављена на сто, а у последње време највише се говорило о разграничењу или корекцији граница, и повремено о моделу "две Немачке".

Зоран Ђинђић (Фото: Јутјуб)

Предлози за коначно решење косовског питања стизали су са свих страна, из Београда, Приштине, и из међународне заједнице, међутим ни један од предлога није "купио" све три стране те је већина предлога остала само "слово на папиру".

Подела

Добрица Ћосић је средином шездесетих година прошлог века дао један од предлога за решење питања јужне српске покрајне, међутим, поједини стручњаци наводе да би прихватање овог Ћосићевог решења било дискутабилно са стране међународног права.

Наиме, Ћосић се залагао за поделу Косова на део који ће припасти Албанцима и део који ће остати Србима. Временом је предлог кориговао, али је базична идеја увек остајала иста.

"Ако би пут водио остваривању српског националног суверенитета, односно отцепљењу Косова и Метохије од Србије и Југославије, онда су неизбежни тешки и трагични судари и несагледиве историјске несреће и компликације" поручио је Ћосић на 14. седници Централног комитета 29. маја 1968.

Преговори у Рамбујеу

Многи аналитичари преговоре у Рамбујеу сматрајну тренутком који је било најближи постизању решења по питању Косова. Међутим, после 17 дана дискусије преговори су пропали, а 24. марта 1999. године је започело НАТО бомбардовање Југославије.

Почетку конференције претходили су месеци "шатл дипломатије" након које је уследило објављивање предлога мировног споразума, на чији су садржај озбиљне примедбе имали и Београд и косовски Албанци.

Делегација косовских Албанаца, коју је на опште изненађење али и уз велику подршку САД предводио до тада мало познати шеф герилаца Хашим Тачи, прихватила је у начелу предлог споразума о решењу косовске кризе који је предложила Контакт група. Делегација Владе Србије, такође, је начелно прихватила предлог али уз услов да се не дозволи пролазак кроз земљу трупама НАТО-а и да међународне снаге на Косову буду под окриљем Уједињених нација.

Ни у последњем покушају, 22. марта, специјални изасланик САД Ричард Холбрук није успео да убеди тадашњег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића да прихвати споразум о Косову и размештање страних трупа у покрајини.

Неуспешне разговоре са југословенским председником пре Холбрука, имали су и међународни посредници за Косово Мајорски, Петрич и Хил.

Два дана касније, 24. марта, НАТО-а је започео бомбардовање СР Југославије, што је после 78 дана резултирало повлачењем југословенских снага са Косова и успостављањем привремене администрације Уједињених нација у покрајини.

Три решења Зорана Ђинђића

Премијер Ђинђић је за решење "косовског чвора" предлагао више модела, а у тексту под насловом "Стратегија за Косово и Метохију" стоји и руком написан део где пише "Враћање Срба, а не Србије".

Занимљиво је да је Ђинђић у овом тексту написао и реченицу која нам и данас може послужити као наук: "Очигледно је чекање најлошија опција. Време ради против наших интереса на КиМ."

У писму некадашњем британском премијеру Тонију Блеру, истакао је да се питању Косова мора приступити "без одлагања и на одговарајућем нивоу" те је тада понудио неколико опција.

"Прва опција је федерализација у којој би Албанци и Срби имали сличан статус као Муслимани и Хрвати у БиХ. Ово решење би омогућило довољно гаранције Србима да уживају своја права у складу са самоуправом на Косову. Овакво конституисано Косово би имало асиметричан статус у односу на Србију – више од покрајине, мање од федералне јединице. Друга опција, у случају да прва не успе, угледала би се на Кипар, са територијалном демаркацијом, али непромењеним границама. У овом случају, Срби би организовали свој политички живот углавном у северном Косову. Трећа опција у случају да ове две не успеју, биће промена граница споразумом. У том случају, српска национална заједница би добила свој део територије.“

План по моделу Хонгконга

Како је професор Факултета политичких наука у Београду и некадашњи српски министар за Косово и Метохију, Слободан Самарџић, у разговору за ББЦ недавно рекао, Србија је време имала његовог министровања имала план за решење косовског питања који је био исписан на "20 страница прореда један".

- План је требало да реализује суштинску, али не и формалну, аутономију Косова по моделу Хонгконга. Подразумевао би максималне надлежности Косова сем у области спољне и монетарне политике и заштите људских права. Неозбиљно је рећи да није било других идеја - рекао је Самарџић и додаје да је сам учествовао у преговорима 2006-2008.

"План је подразумевао максималну аутономију косовским Албанцима. Имали би слободу, али не и формалну независност. Били би интерно независни од Београда. То је било прелазно решење на 10 до 15 година и било је предвиђено да се након тог времена уради провера где смо. Та провера би била управо данас. Да је план реализован."

Тај план је како тврди Самрџич био објављен на сајту Владе до септембра 2012. године, те је био јавно доступан.

Ахтисаријев план

Некадашњи фински председник Марти Ахтисари посредовао је у преговорима око решења питања Косова те је чак 2008. године добио Нобелову награду за мир за "вишедеценијско ангажовање и посредовање у успостављању мира и решавању конфликата на више континената".

Познат је његов "међународни план за Косово" који је јавности презентован 2007. године.

Тим планом је предвиђена широка аутономија за српске општине уз пуну власт Приштине. Ипак, након притисака из Русије и претње ветом, Савет безбедности УН-а је одбацио Ахтисаријев план. У фебруару 2007. године Скупштина Србије, одмах по конституисању новог сазива, усвојила је већином гласова Резолуцију о Косову којом су одбачени сви ставови из предлога Ахтисарија.

Но и поред тога што је Ахтисаријев план одбачен многи га сматрају основицом за проглашење независности Косова 17. фебруара 2008.

Косово би по овом плану имало отворену тржишну економију са слободном конкуренцијом, право да уговара и склапа међународне споразуме, али и право да тражи чланство у међународним организацијама, попут Интерпола.

Битна ставка за Србију била би да Косово не би смело да тражи уједињење ни са једном државом или делом неке државе, попут Албаније.

Ахтисаријев текст садржи и део који говори о правима српске заједнице на Косову: у Влади Косова загарантовано је једно министарско место и једно место заменика министра за Србе, док закони не би били усвојени уколико за њих не гласају и Срби. Митровица би била подељена на две општине – северну и јужну.

Ахтисари плус

Шведски министар спољних послова Карл Билт и Ерхард Бусек, бивши координатор Пакта стабилности југоисточне Европе јавности су представили план познат под називом "Ахтисари плус".

Овај план је садржао одредбе према којима би међународно војно и цивилно присуство на Косову требало да буде засновано на Резолуцији Савета безбедности УН 1244, уз помоћ одлуке генералног секретара УН, који би дао ауторитет мисији ЕУ у области полиције и правосуђа.

Северу Косова, Билт је наменио судбину источне Славоније, односно постепене реинтеграције севера у независно Косово.

Извештај Бан Ки Муна - шест тачака о УНМИК-у и распоређивању Еулекса

Извештај генералног секретара УН-а, Бан Ки Муна, који је крајем новембра 2008. поднет Савету безбедности Уједињених нација, садржао је план у шест тачака о УНМИК-у и распоређивању Еулекса. Тиме је практично означен тренутак у коме је решавање питања Косова фактички прешло у руке ЕУ.

Полиција и царина, као и правосудни систем у зонама настањеним Србима на Косову били би "под кишобраном" УН-а. У зонама у којима живе Албанци, полиција, царина и правосуђе радили би са Еулексом.

Приштински планови

Од тренутка уласка међународних снага на територију Косова албанска страна у већини преговора говори о потпуној независноти Косова.

У фебруару 2010. године, одржан је скуп под називом "Сабор Срба са Косова и Метохије" на којем је одбачен план тадашњег шефа мисије ЕУЛЕX-а, Питера Фејта и Хашима Тачија о интеграцији северног дела Косова и Метохије.

У јавности је познат и план Беџета Пацолија, министра спољних послова у привременим косовским институцијама којим је предвиђано да се север КиМ претвори у слободну економску зону, попут зоне Џебал Алија у Дубаију.

Заједница српских општина постала је актуелно питање 2011. године, а две године касније загарантована је Бриселским споразумом, међутим, до ова идеја никада није спроведена до краја.

Идеје о којима се и данас прича

У јавности се последњих година спекулисало о три могућа решења питања Косова.

- Моделу двоструког суверентиета по коме би Косово очувало територијални интегритет, али Србија би уживала неки суверенитет над косовским Србима и српским црквама.

- Модел разграничења је још пре 10 година поменут у јавности, као једна од опција далеко старијег модела - поделе. По њему, идеја би била да се зна шта је на Косову “српско”, а шта “албанско”. Овај модел су више пута у јавности помињали и Вучић и Тачи.

- Модел две Немачке, суштина модела је да се ситуација реши као својевремено ситуација са Западном и Источном Немачком, државама насталим након Другог светског рата у време блоковске поделе света, које се нису међусобно признавале, али су биле чланице Уједињених нација и на том путу се нису међусобно блокирале.

Иза ових остаје максималистички модел по коме Приштина не жели промене граница, али тражи столицу у УН-у, чланство у међунардоним организацијама, да Србија не блокира Косово нигде, не лобира за повлачење признања.

Последњих неколико недеља причало се и о предлогу Грегора Коплиа, директора Института за стратешке студије у Вашингтону по коме би "у замену за део косовске територије Србија добила излазак на море". Наиме, Копли сматра да када би се Србији вратио онај део Косова и Метохије, где је већински српско становништво и када би био направљен коридор до западне Албаније, како би Србија добила излаз на море, "онда бисмо имали добитну комбинацију између Србије и Албанаца, било оних са Косова, било оних из Албаније".

Ипак бројни политиколози сматрају овај предлог тренутно ни мало није применљив.

Бећковић оштро одговорио Ђукановићу! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

Игор Маринковић - Вучић ће завршити у затвору због издаје Косова?!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube