Најновије

ЏОНСОН ЖЕЛИ ИЗБОРЕ, АЛИ ТО НЕ ЗНАЧИ ДА ЋЕ ИХ БИТИ: Ово су три могућа сценарија за британску драму, један је посебно ризичан!

Британски премијер Борис Џонсон претрпео је јуче велики пораз у парламенту, пошто су посланици изгласали покретање процедуре за забрану Брегзита без договора.

Борис Џонсон (Фото: Јутјуб)

Више од 20 посланика из његове Конзервативне странке приклонило се опозиционим странкама и подржало први корак ка изгласавању закона којим би, ако споразума не буде на видику, Брегзит поново био одложен после 31. октобра.

Џонсон је јуче поновио да ни у ком случају неће пристати на одлагање изласка земље из ЕУ, већ ће расписати превремене изборе, уколико закон о одлагању буде изгласан.

Иако расписивање ванредних избора носи ризике, Џонсон се нада да ће освојити више мандата за конзервативце и након тога спровести Брегзит по кратком поступку.

Међутим, према закону Велике Британије, то што премијер жели изборе, не значи да ће до њих и доћи. Ево ко о томе одлучије и која три сценарија су могућа.

Како ће доћи до избора?

Према Закону о сталним парламентима из 2011. године, британски премијер више не може да расписује изборе према свом нахођењу. Он мора да добије зелено светло две трећине парламента, односно 434 посланика.

Једино што је у рукама премијера је одлука о датуму гласања, због чега су многи посланици забринути. Иако Џонсон сугерише да би избори били 14. октобра, он би лако могао да их помери за 31. октобар, на сам дан изласка из ЕУ.

Под претпоставком да добије потребну подршку парламента, премијер краљици препоручује датум који она мора да одобри.

Након тога се парламент распушта на 25 дана, а чланови престају да буду посланици и укључују се у кампању за реизбор.

Да ли влада има друге опције?

Са становишта владе, највећи проблем је што морају да добију подршку опозиционих лабуриста у парламенту. Званичници те странке кажу да су мале шансе да ће се то догодити.

Али није немогуће да влада заобиђе тај захтев.

То би се могло постићи увођењем једноставног закона који каже да се избори расписују "без обзира на Закон о сталним парламентима". За такав закон не би била потребна подршка две трећине парламента, већ само већина од 51 посто.

Мана овог плана је што је потребно много драгоценог времена да се тај закон усвоји, јер он, поред Дома кумуна, мора да прође и Дом лордова.

Такође, постоји опција да предложени закон буде измењен. Посланици би разматрали измене и то би омогућило противницима Брегзита без споразума да утичу на амандман.

Најризичнији сценарио

Постоји и трећи, високо ризичан сценарио. Уколико је влада апсолутно одлучна да жели превремене изборе, она може да позове на гласање за неповерење у саму себе.

Ако се одлучи за то, чланови парламента би морали да одлуче да ли желе да тренутни састав владе настави да води земљу.

Након што се изгласа неповерење у владу, Џонсон подноси оставку, а већина у парламенту има 14 дана да састави алтернативну владу. Нови премијер би тада највероватније затражио одлагање Брегзита.

Међутим, ако се решење не нађе за две недеље, аутоматски се респисују општи избори.

Ова опција је најмање вероватна, јер се у потпуности ослања на немогућност опозиције да формира алтернативну владу.

Прочитајте ОВДЕ  какве то ПВО системе купују Американци.

Извор: BBC/Блиц

Бонус видео

Дејан Берић: Иза овога стоје Британци! 

 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube