Најновије

ХРВАТИЦА ИЛИ СЛОВЕНАЦ ЋЕ ОДЛУЧИВАТИ О ЕВРОПСКОМ ПУТУ СРБИЈЕ? Шуица из ХДЗ и Ленарчич на "списку" нових ЕУ комесара који кружи међу медијима

Последња три дана озбиљне полемике и расправе повеле су се на друштвеним мрежама, као и међу новинарима и политичким аналитичарима, о томе ко ће се наћи на списку за нови састав Европске комисије. Које ресоре је коме наменила председница ЕК Урсула фон дер Лајен, сазнаћемо сутра када ће она званично изнети свој предлог о саставу извршног тела Европске уније.

ЕУ (Фото: Риа)

Распламсале су се дебате да ли је заиста могуће да мађарски комесар добије ресор хуманитарне помоћи ЕУ, грчки ресор одбране, словеначки рибарства и поморских питања а чешка комесарка ресор владавине права и демокатије.

Јоханес Хан, којег је Аустрија именовала за члана нове Европске комисије, могао би добити кључни ресор у тој институциији ЕУ.

Према писању бечког дневника "Стандард", међу новинарима је кружила листа са именима и надлежностима нових чланова Европске комисије у којој је Хан био планиран за ресор унутрашњих питања и миграције.

Међутим, према последњим сазнањима овог листа, то је било само размишљање нове шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која сада намерава Хану да додели ресор финансија ЕУ, који је до сада водио Гинтер Етингер.

Дубравка Шуица могла би да добиије ресор проширења ЕУ?

Поједини сматрају несланом шалом и да Луксембург добије ресор финанијских услуга, а Аустрија да се бави унутрашњим пословима. Не тако малу пажњу изазвало је и то да је на листи ресор проширења ЕУ додељен хрватској будућој комесарки и досадашњој европаралментарки из редова Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Дубравки Шуици.

И заиста делује скоро па невероватно да Словенци добију ресор рибарства и поморских питања док још није решен спор око Пиранског залива. Али, и да Хрвати добију ресор проширења ЕУ када се зна да са земљама кандидатима и будућим кандидатима за чланство имају спорове око граница, али бројне друге нерешене проблеме.

Уосталом, то би било кршење неписаног правила да комесар за проширење ЕУ никад није из земље чланице која се граничи са кандидатом. Бар тако се у Бриселу образлагало када је Мађарска тражила да њихов кандидат за комесара Ласло Трочањи добије ресор проширења.

Међутим, уколико је Трочањи заиста добио ресор хуманитарне помоћи и то ће само по себи бити изненађење, будући да је управо он као мађарски министар правде страствено образлагао зашто не треба прихватити избеглице за Блиског истока и зашто је неопходно подићи жицу на мађарско-српској граници.

Дакле, то што је неко кадровско решење многима звучи невероватно, не значи да није и те како могућ резултат политичких трговина у Бриселу. Стога није згорег сагледати шта би Србија могла да очекује од оних који се помињу као наследници Јоханеса Хана.

Шуица често потезала питање деведесетих 

Некадашња професорка енглеског и немачког језика живела је и радила у Дубровнику у време када су на њега падале гранате ЈНА, што је уз чланство у ХДЗ-у можда поприлично допринело да као европарламентарка од 2013. до данас у изјавама о Србији најчешће помиње управо проблеме који се тичу рата деведесетих година.

"Прошлост је терет с којим ће се београдске власти морати суочити ако желе постати део европске породице", истицала је у више наврата Дубравка Шуица, таксативно наводећи питања која су за њу спорна.

"Овде мислим на проналазак несталих, отварање архива бивше Југославије и ЈНА, повратак отетих уметнина, границу на Дунаву, права националних мањина, али и укидање спорног закона о универзалној надлежности за ратне злочине на територију бивше Југославије, а све у циљу добросуседских односа, правде и истине".

Осим тога, као потпредседница Спољнополитичког одбора Европског парламента испословала је да се у извештају о Србију укључе њени амандмани који се позивају власти Србије да решавају "питања несталих особа из Домовинског рата, делотворну истрагу ратних злочина, успостављање политика које ће омогућити праведну расподелу места за националне мањине у српском парламенту, као и заштиту медија и телевизијских програма на језицима националних мањина које живе у Србији".

Конкретно, Шуица је у више наврата истицала да очекује да, како каже, хрватска мањина у Србији има иста права као српска мањина у Хрватској.

Осим што је често истицала да за Србију неће бити затварања преговарачких поглавља ако остану отворена ова питања, међу проблематичним питањима Шуица је сврставала и она која се тичу реформе правосуђа Србије, борбе против корупције, рада Скупштине Србије и делотворне контроле рада извршне власти али и питање усклађивању спољне политике са ЕУ, укључујући и однос према Русији.

Дакле, евенуталним именовањем Шуице за комесарку за проширење Србија би могла да се суочи са знатно другачијим тоном из Брисела него што је досад стизао од Хана. Уосталом, Шуица је, за разлику од Хана, већ отворено рекла да су, према садашњим показатељима, нереалне најаве да би Србија могла да испуни услове за чланство у ЕУ до 2025. године.

Поруке Балкану

Уколико Шуица заиста буде именована за Хановог наследника то би биле најмање две поруке за Балкан. Прва је та да Урсула фон дер Лајен послушала поруку француског председника Емануела Макрона да проширења ЕУ нема у блиској будућности. Друга би била директно упућена балканским земљама и гласила би "ако не можете да се помирите и договорите са вратаром с којим сте се раније тукли, останите у предсобљу дискотеке".

Јутарњи: Шуица ће добити ресор поморства

Међутим, многи верују да ће овај ресор добити словеначки кандидат за комесара Јанез Ленарчич, а да ће Шуица добити ресор који је њему "намењен", ресор рибарства и поморства. То верује већина извора, које је протеклих дана контактирао загребачки Јутарњи лист, иако овај лист сарађује са европским поратлом Јуроактив који наводи Шуицу за могућег комесара за проширење.

Словеначки премијер Марјан Шарец је у више наврата отворено рекао би Словенија желела ресор проширења. Ленарчич је каријерни дипломата, који је, између осталог, био спољнополитички саветник покојног словеначког премијера Јанеза Дрновшека, потом шеф словеначке мисије при Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) али и у два мандата директор Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР).

Осим словеначког, енглеског и француског, говори и српски језик а у јавним иступима је отворено заговарао улазак земаља западног Балкана у ЕУ.

"Словенија истиче да аспирације земаља западног Балкана не би требало да буду проблем Европској унији", рекао је он за љубљанско Дело, додајући да је, пак, тачно да ЕУ не жели да увози проблеме.

"Утисак је да се праг, који кандидати морају да достигну, повећава. Не мислим да је то истина и критеријуми остају исти. Оно што посебно не желимо јесте да државе западног Балкана добију било какву негативну поруку".

Према његовим речима, неутемељен је страх земаља оснивача ЕУ од даљег ширења, али се тај страх мора схватити озбиљно.

"Студија ЕК је утврдила да су прошрењем 2004. године сви, и нови и стари чланови, били на добитку. То је важан налаз који разоружава многе критичаре", истицао је Ленарчич, чије евентуално именовања за комесара за проширење би позитивно одјекнуло на западном Балкану.

Позитивно се сагледава и могућност, која се помиње међу дописницима у Бриселу, да овај портфељ преузме белгијски шеф дипломатије Дидије Рејндерс, који је протеклих година сагледаван као присталица проширења ЕУ.

У уторак ће се знати да ли ће доћи до понирања приче о Шуици као новој комесарки за проширење баш као што понире истоимена река у Босни и Херцеговини или ће се догодити неочекивани расплет за који искусни дописници из Брисела обећавају да ће, парафразирајући Педија Ешдауна, појести свој шешир ако се то догоди.

Делује заиста контрапродуктивно и невероватно да Шуица преузме ресор проширења. Међутим, они који мисле да је то могуће, као аргумент истичу то да је шпански шеф дипломатије Жосеп Борел изабран за високог представника за спољну односе и безбедносну политику ЕУ, који ће у том својству посредовати у дијалогу Србије и Косова, иако се јавно противио независности Косова па чак недавно и напустио састанак ЕУ у Хелсинкију јер је на њему учествовао представник Косова.

Прочитајте ОВДЕ све о три паклене уцене Запада.

Извор: РТС/Танјуг

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube