“Претња коју представља ирански генерал већа је од претње од реакције Ирана ако би он био убијен”, овим речима је Ђина Хаспел убедила Доналда Трампа да нареди убиство генерала Касема Сулејманија, лидера елитне јединице Скуд Иранске револуционарне гарде коју су САД раније прогласиле терористичком организацијом.

Неколико дана касније Трамп се одлучио за овај високоризичан корак.

Хаспелова је успела и да потпуно предвиди реакцију Ирана, односно ракетирање база са америчким трупама, управо оно што се у уторак и догодило. Званичници који су слушали излагање директорке ЦИА, стекли су уверење да би ликвидацијом Сулејманија ојачали, а не ослабили своје позиције на Блиском истоку, иако Хаспелова није званично заузела став ни за ни против тога.

Амерички државни секретар Мајк Помпео рекао је раније да је напад изведен на основу процене обавештајних служби са намером да се спасу амерички животи у региону усред извештаја да Сулејмани активно планира многе нападе. Управо је на основу тих извештаја Трамп одлучио да нареди напад, без консултација са савезницима.

Хаспелова је у међувремену, из седишта ЦИА у Западној Вирџинији, пратила сва дешавања након убиства генерала и путем видео линка била у контакту са Белом кућом.

Ко је директорка ЦИА?

Ђина Хаспел је професионални обавештајац са дугогодишњим стажом у ЦИА, којој се прикључила 1985. Она је на тој позицији наследила управо Помпеа, који је преименован у државног секретара. За три деценије каријере у агенцији, Хаспел је напредовала до места заменика директора те агенције и тако постала прва жена на тој позицији, а касније и прва жена на челу ЦИА. До маја 2019. Хаспел је на више позиције примила низ жена, али ниједног Трамповог савезника.

Иако су њену каријеру хвалили ветерани обавештајне службе, сада већ преминули републикански сенатор Џон Мекејн, који је мучен током петогодишњег заробљеништва у затвору у Вијетнаму, изразио је тада противљење именовању Хаспелове на челно место ЦИА-е.

Хаспел је светској јавности познатија као оперативац за тајне операције и управница тајног затвора на Тајланду 2002, где су спровођене озлоглашане испитивачке методе.

Од октобра до децембра 2002. била је задужена за надгледање тајног ЦИА затвора, у оквиру програма америчке владе након терористичког напада на САД 11. септембра 2001. Тада су над два осумњичена члана Ал Каиде примењиван је такозвани "вотербординг" - метода симулирања дављења наливањем водом што се сматра врстом мучења.

Према извештају Сената, забележен је и случај једног затвореника који је изложен “вотербордингу” мучења чак 83 пута у неколико дана.

Сама Хаспелова је наводно тражила да се униште снимци на којим је забележен такав вид мучења. Она је тада на саслушању у Сенату обећала да неће поново покренути програм за притварање и испитивање осумњичених за тероризам иако је Трамп рекао да подржава оштре методе испитивања.

Након што је Хаспел именована за челника агенције, огласио се и Едвард Сноуден, бивши радник Националне безбедносне агенције (НСА) и ЦИА који живи у азилу у Русији након што је разоткрио свету поверљиве информације о масовном прислушкивању. Он је тада изнео још веће оптужбе на рачун Хаспелове од горе поменутих, оптужујући је за мучење трудница.

“Напомена: Ђина Хаспел учествовала је у програму мучења који је укључивао пребијање (невине) труднице, силовање храном мушкарца који је покушао да одбије ту храну, као и смрзавање до смрти окованог затвореника. Она је лично написала наређење да се униште 92 траке о тортури ЦИА”, навео је Сноуден на “Твитеру”.

Note: Gina Haspel participated in a torture program that involved beating an (innocent) pregnant woman's stomach, anally raping a man with meals he tried to refuse, and freezing a shackled prisoner until he died. She personally wrote the order to destroy 92 tapes of CIA torture. https://t.co/09vWp7CifU

— Edward Snowden (@Snowden) May 18, 2018

Ђина Хаспел рођена је 1956. у Ешланду у Кентакију. Средњу школу је завршила у Великој Британији, уследиле су трогодишње студије на Универзитету Кентаки и дипломирање на Универзитету Луизвил. Централној обавештајној агенцији се прикључила у јануару 1985, од када је имала више тајних позиција у иностранству, укључујући Турску, Етиопију и Азербејџан.

Прочитајте ОВДЕ какву је поруку ирачки премијер послао Американцима.

Извор: Блиц