Очекивано, представници власти и већина опозиционих партија на идеју о спуштању цензуса гедају потпуно другим очима. По једнима, ово је добра ствар, а по другима потез којим власт, пре свега због најаве бојкота, жели изборима да да легитимитет, тако што би у случају мањег цензуса у посланичке клупе сели они који то под тренутним условима не би могли.
За председника Србије Александра Вучића нижи цензус је позитиван, јер ће се тако, како је рекао, живот вратити у парламент. Штавише, рекао је да је то његова идеја.
- Када вам је цензус нижи, имате бољу репрезентативност. Ово је идеал демократије, истинска демократска мера. Омогућава људима да искажу своје мишљење. Поједине странке неће моћи на превару да уђу у Скупштину. Ово је моја идеја, али разумем и људе који кажу да су сити комби странака - рекао је он између осталог.
Навео је и да би цензус од пет одсто прешли Александар Шапић (СПАС) и Војислав Шешељ (СРС), али да ће са цензусом од три одсто "моћи да га пређе и Чанак, а можда и ДС, ако се одлучи да изађе на изборе, док Ðилас нема ни три одсто, а Јеремић ни два посто".
Навео је и да опозицији овај предлог смета због бојкота, одбацио да је проблем то што се мења у изборној години, уз опаску да "ово мора да поздрави свако у Европи".
Поруке из ЕУ
Из Европе, међутим, "поздрави" су стигли већ данас, и то од известиоца Европског парламента за Србију Владимира Билчика, који је рекао да се са било којом политичком снагом у Србији "никада није разговарало о том питању".
- Зато бих нагласио да свака нова политичка иницијатива која мења изборна правила временски близу избора поставља питања о правичности изборног процеса - рекао је Билчик.
Сличног става је и председница Одбора за стабилизацију и придруживање Србије и ЕУ Тања Фајон. Она је рекла да је изненађена и забринута идејом о снижавању изборног прага са пет на три одсто, као и да није видела "да је спуштање изборног цензуса акција о којој је било која од политичких странака расправљала током нашег јесењег дијалога.
- Радикалне промене изборних правила тако близу одржавању избора веома су опасне тактике - каже она.
За разлику од европосланика, још једна странка владајуће коалиције - СДПС, у овој идеји види само добре ствари, попут те да би мање странке (оне које не би могле да освоје пет одсто) биле мотивисаније.
- Цензус од три одсто би допринео томе да се странке уозбиље, јер би свака водила рачуна о кандидатима које ће предложити - каже лидер ове странке и министар у влади Србије Расим Љајић.
Када је реч о томе да ли би мањи цензус могао да определи неке мање странке које су најавиле бојкот избора да ипак изадју, Љајић каже да ће за неке мање странке то сигурно бити мотив да изађу.
Једна од таквих је ЛДП Чедомира Јовановића, који овакву могућност доживљава као жељу председника Србије Александра Вучића да друштво учини што нормалнијим.
- У овом потезу видим шансу да после избора ми ипак будемо у прилици да на неки нормалан начин решимо озбиљне проблеме овог друштва - рекао је лидер ЛДП, чија је странка у српски парламент 2016. године ушла у коалицији са СДС Бориса Тадића, и која је на београдским изборима 2018. године освојила 0,2 одсто гласова.
Да је ЛДП странка којој би овако нешто одговарало сматра некадашњи коалициони партнер либерала, а данас подржавалац бојкота избора Борис Тадић.
- То јесте свакако подстицај неким странкама, типа ЛДП, да конкуришу на овим изборима и да евентуално дођу до цензуса, тим колаборативним и кооперативним странкама у систему Александра Вучића - рекао је Тадић.
Као "бетонски разлог за бокот" нижи изборни праг тумачи лидер ПСГ Сергеј Трифуновић, док из Покрета поручују да они критеријуме неће спуштати.
- Најава спуштања цензуса на три одсто је политичка корупција и непристојна понуда. Ми смо наше критеријуме за излазак на изборе поставили, али ништа од договореног није испуњено. Тако да је већ извесно да ПСГ неће учествовати на изборима - рекао је Павле Грбовић из ПСГ.
Ако је судити по изјавама оних који су већ најавили бојкот, ова новонастала ситуација их неће поколебати да се предомисле и одустану од њега. То каже и Санда Рашковић Ивић из Народне странке, која наводи да "Вучић снижавањем цензуса игра на лакомост, али се прерачунао".
Лидер Двери Бошко Обрадовић уверен је да се изборни цензус смањује због бојкота "највећих опозиционих странака", али и да би политичке опције које подржава власт могле да пребаце цензус.
Управо ово последње је став већине критичара идеје о нижем цензусу према којима би она у Скупштину Србије увела један број десничарских странака које другачије не би ни могле да се, евентуално, нађу у парламенту.
Уколико се овај за сада "пробни балон" спроведе у дело, за улазак у парламент странкама би (имајући у виду последње резултате избора), требало око 90.000 гласова да седну у скупштинске клупе, што је готово дупло мање него што је то био случај на последњим изборима.
Прочитајте ОВДЕ шта је Жељко Бодрожић рекао о спуштању цензуса.
Извор: Блиц
