Најновије

НУКЛЕАРНО НАОРУЖАЊЕ: Које државе га имају и у којим количинама

Уз најновије тензије између САД и Ирана, могуће је да доста слушате о нуклеарном наоружању.

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Сматрају се најразарајућим оружјем на свету – експлозије су толико јаке, само једна нуклеарна бомба може да уништи читав град.

Нуклеарне ракете и оружје су много јаче од обичних, не-нуклеарних бомби.

Било је доста приче да поједине државе, укључујући Иран, немају дозволу за поседовање, док је другима то омогућено.

Постоји пуно тога што треба да знате када је реч о нуклеарном наоружању – али не брините, саставили смо водич који ће вам одговорити на главна питања.

Шта је нуклеарно оружје?

У питању су екстремно моћне бомбе.

Можда се сећате термина попут атома и изотопа са часова физике – они су укључени у процес активирања нуклеарне експлозије.

Бомбе црпе енергију из цепања атома или сједињавањем малих честица унутар атома. Због тога се нуклеарна бомба некада зове атомска бомба.

Нуклеарне бомбе ослобађају огромну количину радијације – која може да изазове озбиљне поремећаје и болести – тако да њихов ефекат траје много дуже од саме експлозије.

Али током историје су коришћене само два пута – 1945. године против Јапана у Другом светском рату, што је изазвало огромно разарење и губитак великог броја живота.

Радијација од бомбе бачене на Хирошиму трајала је неколико месеци и усмртила више од 80.000 људи.

А од бомбе бачене на Нагасаки страдало је више од 70.000 људи.

Од тада атомске бомбе нису коришћене ниједном.

Девет земаља засад поседује нуклеарно наоружање: САД, Велика Британија, Француска, Кина, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја.

Ко може да их развија?

У теорији, скоро свако ко поседује одговарајућу технологију, знање и постројења.

Али да ли је државама дозвољено да их прозводе? То је сасвим друга прича.

Разлог за то је нешто што се зове Споразум о неширењу нуклеарног наоружања (НПТ) – споразум који тежи да спречи ширење нуклеарног наоружања и промовише разоружавање.

Од 1970. године, 191 држава, укључујући Америку, Русију, Велику Британију и Кину придружила се овом споразуму. Ових пет земаља се назива нуклеарним силама – њима је дозвољено да имају нуклеарно наоружање зато што су производиле и тестирале нуклеарне бомбе пре него што је споразум ступио на снагу 1967. године.

Иако ове земље поседују нуклеарно оружје, на основу споразума морају да смање њихову количину и не смеју заувек да их чувају.

Израел (који никада није потврдио нити демантовао постојање нуклеарних ракета), Индија и Пакистан никада нису приступили НТП, а Северна Кореја се повукла 2003. године.

Где се Иран уклапа?

Иран је започео нуклеарни програм током педесетих година прошлог века и одувек инсистирао да је његов програм нуклеарне енергије мирољубив.

Али постоје сумње да је коришћен као параван за развијање нуклеарног наоружања, што је подстакло Савет безбедности УН, Сједињене државе и Европску унију да 2010. године уведу санкције Ирану.

То је довело до споразума између Ирана и великих сила 2015. године на основу ког је Иран пристао да смањи нуклеарни програм у замену за трговински споразум, али председник Доналд Трамп се повукао из споразума у мају 2018. године.

А сада су европске државе критиковале Иран што се не придржава споразума.

И након повећања тензија између Ирана и САД почетком ове године, Трамп се заветовао да, док год је он председник, Ирану неће бити дозвољено да има нуклеарно наоружање.

Односи су додатно заоштрени убиством иранског генерала Касима Сулејманија у Багдаду и Иран је истакао да се више неће придржавати ограничења које намеће споразум.

Да ли ћемо икада видети свете без нуклеарних ракета?

Број нуклеарног оружја је заправо спао са 70.000, колико је износио 1986. године, на 14.000.

Америка, Британија и Русија умањују њихове залихе. али верује се да Кина, Пакистан, Индија и Северна Кореја настављају са производњом, наводи Федерација америчких научника.

У јулу 2017. године, деловало је као да је свет био корак ближе нуклеарном разоружавању када је више од 100 земаља подржало споразум УН да их у потпуности забрани

Али земље које поседују нуклеарно оружје попут Америке, Британије, Француске и Русује су бојкотовале споразум.

Британија и Француска су истакле да споразум није узео у обзир реалне околности међународне безбедности – и да је нуклеарно застрашивање битно јер одржава мир више од 70 година.

Иако државе попут Британије и Америке смањују њихове нуклеарне залихе, стручњаци кажу да још увек усавршавају њихово постојеће наоружање.

Британија усавршава систем нуклеарног наоружања, а Америка ће за побољшање нуклеарних капацитета можда потрошити више од трилион долара до 2040. године.

Северна Кореја наставља да тестира и развија нуклеарни програм, уз скорашње тестове попут оног из октобра.

И док свет можда има мање нуклеарних ракета него пре 30 година, тешко да се томе назире крај у скорије време.

Ердоган прети да ће Хафтара „научити лекцију“. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: BBC News на српском

Бонус видео

Дејан Берић: Иза овога стоје Британци! 

 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube