Најновије

СВЕ ТАЈНЕ АВИОНА КОЈИ НИКАДА НИЈЕ УНИШТЕН У БОРБИ: Први задатак је био напад на Југославију! Детаљи летелице без цензуре

Настао у ери Хладног рата, бомбардер Б2 Спирит осмишљен је пре свега са циљем да, уз могућност ношења како конвенционалног тако и нуклеарног оружја, пробије совјетску ваздушну одбрану. Ипак, недуго након пробног лета током 1989. године, догодио се пад Берлинског зида, а затим и завршетак Хладног рата, па Б2 никада није добио прилику да покуша да уђе у руски ваздушни простор.

Б 2 (Фото: Јутјуб)

Прва летелица испоручена је током 1993. године војној бази Вајтмен у Мисурију, где је и данас у употреби, док се прва употреба овог бомбардера догодила током 1999. током бомбардовања Југославије.

Као један од најсофистициранијих авиона, Б2 може да досегне било коју мету, допуни гориво у ваздуху и затим се врати у базу. Уз то, ниједан Б2 никад није изгубљен током борбе са неком противничком летелицом.

"Заиста је јединствен, никада ниједан авион пре њега није овако револуционарно дизајниран", каже Ребека Грант, стручњак за ваздухопловство у изјави за СиЕнЕн.

Први дизајн

Међутим, концептуално решење авиона без класичног трупа, крила или било којих других избочина, одавно је познато у свету авијације и сеже у доба пре Првог светског рата.

Пионирски пројекти овог типа на америчком тлу везани су за ваздухопловног дизајнера и индустријалца Џека Нортропа чије су летелице, претече "летећег крила", с пропелерским моторима, први пут полетеле током 1940. године.

Његов рад кулминирао је израдом модела YB-49 током 1947. године, првом летелицом на млазни погон која је следила дизајн "летећег крила". Иако је био далеко испред свог времена, пројекат је због техничких потешкоћа убрзо напуштен. Ипак, неколико деценија касније, рад на YB-49 послужио му је као полазна основа за почетак новог пројекта који ће довести до стварања Б2 модела. Међу сличностима између ових летелица из различитих епоха авијације, посебно се истиче начин на који изводе напад као и идентичне димензије распона крила.

Технологија "невидљивости"

Модел Б2 један је од три стратешка бомбардера који су у употреби у Америчком војном ваздухопловству, с моделом "Роквел Б-1 Лансер", као и чувеном летелицом из педесетих година прошлог века, Боинг Б-52 Летећа тврђава, која се од тада редовно осавремењује.

И док се Б-52 темељио на идеји о бомбардеру који лети толико високо да измиче досегу противваздушних пројектила, модел Б-1 покушао је да примени потпуно супротну тактику ниског и брзог лета како би тиме отежао радару могућност лоцирања. С једне стране, ниједна од ових стратегија није давала жељене резултате, а с друге стране, раст тензија Хладног рата стварао је потребу за поузданим средством нуклеарног одвраћања, па је дефинисан циљ стварања бомбардера способног да носи атомско оружје и истовремено буде невидљив противничкој ваздушној одбрани.

Оно што се чинило као сан, постало је стварност током 70-их година прошлог века, открићем технологије "невидљивости", која летелицу чини неприметном противничким радарима.

"Мисија Б2, у времену када је настао, била је првенствено побећи руској ваздушној одбрани и то, како пројектилима земља-ваздух, тако и њиховим најбољим борбеним авионима, а то је његова мисија и данас: да може побећи најбољој противваздушној одбрани где год је то потребно", каже Грант.

Како би се постигао тај ефект, израда овог авиона укључила је различите технолошке трикове уз помоћ којих се летјелица може сакрити у простору.

"За почетак, ту је његов облик, којим се избегава детекција радара", наставља Грант.

Радар не може да га улови

Радар, изум из раздобља Другог светског рата, функционише по принципу слања енергетског импулса у ваздух и чекања да се исти одбије о објекат попут авиона, а потом и врати одакле је послат. Интензитет и угао под којим се талас враћа, открива локацију и димензије мете. За разлику од других летелица, дизајн Б2 је такав да не укључује веће вертикалне облике попут авионског репа, које би радарски таласи могли ухватити. Заправо, његова глатка спољашност конструисана је тако да може да распрши ове таласе у потпуности, тако да се ниједан не врати у радарски систем, чинећи авион једнако упадљивим за радар као да се ради о некој птици. Иронично, ови принципи први пут су изнесени у књизи руског физичара Пјотра Уфимтсева из 1962. године, коју су совјетске власти сматрале неважном за националну безбедност.

"Ова летелица израђена је од материјала и премаза који су способни да апсорбују радарске зраке, а такође није могуће уочити ни његов мотор, који су конструктори сместили у задњи део бомбардера како не би емитовао већу количину топлоте која представља сигнал за радар. Уз то, ова летелица је толико тиха да је чујете тек када је одавно прелетела простор изнад вас", додаје Грант.

Ови додаци, познатији као технологија "невидљивости", нису све време у функцији, већ се активирају у тренуцима када би авион требало да постане "невидљив". Да би се ова опција активирала, пилот мора да притисне дугме под ознаком ПЕН иза кога се крије команда за пролазак кроз противничку ваздушну одбрану.

Два дана у ваздуху

Мисије Б-2 трајале су најдуже 44 непрекидна сата - попут оне када је авион 2001. летио из Мисурија у Авганистан током операције "Трајна слобода" - због чега иза кокпита постоји простор где се један од два пилота може одморити, с просторима за чување и грејање хране, а ту је и тоалет.

Иако у борби није изгубљен ниједан Б-2, он чак нема ни оружје за одбрану. Један авион је уништен током несреће која се догодила 2008., када се врло брзо срушио након полетања из ваздушне базе Андерсен у Гуаму, с тим да се пилот катапултирао на време и није било људских жртава. Други Б-2 је деломично оштећен након пожара у 2010. години и прошао је велике поправке пре него што је враћен у употребу.

Сваки Б-2 авион је назван по некој од америчких држава, попут назива Дух Мисурија, и спадају у групу авиона који су најскупљи за одржавање, а потребно је на десетине сати сервисирања за сваки сат лета. Деликатна површина авиона, која пружа додатну невидљивост, мора се чувати на хладној температури, што захтева климатизоване хангаре и додатно повећава високе оперативне трошкове.

На 21 примерак Б-2 модела, колико је до сада направљено, морају да се се распореде сви трошкови програма истраживања и развоја, који би били много мањи да је више авиона.

"Овако њихова цена прелази 2 милијарде долара по комаду, што би било много мање да су направљена 132 планирана авиона", каже Грант.

Следећа генерација

Због мале флоте и строго поверљиве технологије, Б-2 је авион на којем сви желе да лете, али само неколико стотина пилота је имало ту прилику.

"Имају врло строг поступак избора, а највише придају важност особинама пилота и компатибилности. То мора да буде особа која ће моћи да лети у мисији која траје 40 сати и има два члана посаде", објашњава Грант.

Како Грант наводи, авион има јединствене карактеристике. Када летите, налазите се на предњем ободу, па је перспектива у односу на друге авионе другачија и заиста су потребне праве вештине за точење горива и слетање.

Током година, авиону су надограђивани системи за летење, комуникацију и оружје. Овај авион је још део америчког тројног система нуклеарног одвраћања, заједно са интерконтиненталним балистичким ракетама и подморницама.

Ипак, дани модела Б-2 су можда одбројани, јер долази наследник. Назван Б-21 Рајдер држи се у тајности, а његов деби се очекује после 2025. године. Нови авион ће преузети улогу од свог претходника, али ће бити дизајниран тако да се у потпуности имплементира технолошки напредак који се догодио од када је Б-2 замишљен, пре више од 40 година.

Прочитајте ОВДЕ   какви су то летећи тенкови у српској војсци.

Извор: index. hr

Бонус видео

Питања којих се Вучић плаши?!

 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube