Међу њима се, како наводи лист, издваја осам најважнијих: Острог, Морача, Савина, Ђурђеви ступови, Михољска превлака, манастир Светог Петра Цетињског, црква Светих апостола Петра и Павла и манастири на Скадарском језеру.
Током претходних векова на подручју данашње Црне Горе подигнут је изузетно велики број богомоља (српских православних цркава и манастира), који представљају прворазредни корпус нашег националног културног наслеђа, рекао је историчар Дејан Ристић.
Најстарије богомоље истичнохришћанског обреда на овом подручју, казао је он, подизане су од стране српских великаша и припадника клера и у преднемањићком периоду.
Ристић подсећа да је архиепископ Свети Сава I Српски, одмах по стицању аутокефалности СПЦ, 1219. основао осам нових епископија, међу којима је посебан значај одувек имала Зетска, која је током времена прерасла у данашњу српску православну Митрополију црногорско-приморску.
Седиште Зетске епископије Свети Сава успоставио је те исте 1219. или најкасније 1220. у манастиру Светог архангела Михаила на Превлаци у Боки Которској, казао је Ристић.
Он је, поред осталог, као једну од свакако најпознатијих издвојио и цркву Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, коју је крајем 12. века као своју задужбину подигао хумски кнез Мирослав, старији брат великог жупана Стефана Немање.
За ову светињу је нерескидиво везан и један од најзначајнијих споменика српске писмености, а то је знаменит Мирослављев јеванђелистер, који се данас чува у београдском Народном музеју, рекао је Ристић.
Никшићана у исти глас изговара "Оче наш"! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
