Издвајање за обрану порасло је у односу на 2018. четири посто, а у Европи за 4,2 посто, пише у извештају Међународног института за стратешке студије (IISS).
Војни су прорачуни тако досегли ниво од пре финансијске кризе 2008., рекао је директор IISS Јохн Цхипман.
Раст у Европи може се приписати дизању панике због Русије и сталним притисцима САД европским чланицама НАТО-а да на обрану почну трошити два посто свог БДП-а.
Војне прорачуне највише су у 2019. повећали САД и Кина, за 6,6 посто.
Улагање у америчку војску било је прошле године највеће у последњих десет година. Само повећање од 53,4 милијарде долара одговарало би седмом највећем војном прорачуну на свету.
На обрану су у 2019. највише трошили САД (684 милијарде долара), Кина (181 милијарду), Саудијска Арабија (78 милијарди), Русија (61 милијарду), Индија (60 милијарди), Велика Британија (54 милијарде), Француска (52 милијарде), Јапан (48 милијарди), Немачка (48 милијарди) и Јужна Кореја (39 милијарди).
Према проценама НАТО-а, Хрватска је 2019. за обрану издвојила 1,68 посто БДП-а или 1,032 милијарде долара (6,683 милијарде куна). Годину дана раније потрошила је 966 милиона долара или 6,068 милијарди куна.
Подаци IISS-а показују да се војна потрошња у Азији у последњих десет година повећала за 50 посто, с 275 милијарди 2010. на 423 милијарди 2019.
Хрватској уваљени хеликоптери са кваровима! Више о томе ОВДЕ!
Извор: jutarnji.hr
