Пише: Велимир Ераковић
Људи су снимили никшићку и подгорички литију и јасно је да број вјерника само расте. О сјеверу да не причамо, тамо су молебани и литије потуно блокирали градове и саобраћај.
Тако да Црногорско црквено прољеће само цвјета, а гаси се мало по мало власт која је донијела овај закон. Срби у Подгорици су у недељу у литији имали једну од највећих звјезда европске кошарке који је у рукама носио икону.
Прије тога Срби из региона су имали састанак на коме је договорена безрезервна подршка и помоћ. Додик и Мандић су одмах након тога изашли у јавност сличним изјавама: “Ићи ћемо до краја, до остварења наших захтјева и циљева”.
Митрополит Амфилохије је на бесједи у Никшићу рекао да преговори могу и морају бити настављени, али да једини епилог који Митрополија прихвата јесте повлачење закона о вјероисповјести. Рекао је: “Нема предаје до коначне победе”.
Вјерни народ у Никшићу је са одушевљењем поздравио ову одлуку мудрог старца. У међувремену Мило је био у Бриселу жалећи се да је ово ујдурма против независне Црне Горе од стране Србије и покушај по њему “враћања у средњи вијек”.
Ђукановић је у Бриселу прошао катастрофално, јер извјестиоци са простора Западног Балкана су до танчина пренијели бунт народа против власти. Опште је мишљење да је изгубио подршку запада и завршава своју еру.
Срби морају да пазе добро ко ће доћи умјесто њега. Морају тражити да буду конститутивни народ и морају вратити српски језик као службени. Пошто нас има тридесет одсто мора се тражити трећина заступљености у врху судства, здраства, школства и свих државних ресурса.
Црква ће сигурно доћи до циља и закон ће бити повучен, то је већ свима јасно сем одлазећем диктатору. Међутим и политичари морају постићи своје циљеве, да не буде “Сјаши Курта да узјаше Мурта”.
До коначне побједе, до коначне радости у Црној Гори, нема повлачења, нема предаје. Изгледа да ипак, након свега у Црној Гори и Брдима, свиће рујна зора, послије толико година мрака и зла које је владало.
Прочитајте ОВДЕ какав је ударац доживео Мило Ђукановић.
Извор: Правда
